Драгоцени тест оптерећења

Запушење крвних судова успешно се решава постављањем стентова у артерије којима се премошћују сужења и омогућава да крв поново несметано тече. Тако се продужава живот пацијентима, а даље стање прати кроз периодичне прегледе ултразвуком, који се обављају у временским размацима од годину или две.

Шта радити када после десетак година поново дође до болова у грудима и отежаног дисања? То питање је нарочито актуелно сада када је због вируса корона тешко разлучити о чему се тачно ради. Да ли је реч о последицама ковида 19, болести плућа или срце даје сигнале да не добија довољно кисеоника?

На покретној траци

Сумња о инфекцији вирусом корона отклања се тестом, за болест плућа довољан је преглед код пулмолога, а можда и рендгенско снимање и спирометрија. У каквом су нам стању крвни судови најбоље се може видети тестом оптерећења, а ако је тест позитиван следећи корак је коронарографија.

Шта је тест оптерећења и како се изводи?

– Тест оптерећења или ергометрија је неинвазивна дијагностичка метода у кардиологији која се изводи на покретној траци или на бицикл-ергометру, током које се најчешће процењује коронарна резерва или поремећаји ритма. Индикација за ергометрију је у првом реду сумња на коронарну болест, али се ова метода користи и за испитивање бола у грудима нејасног узрока, за праћење терапије и рехабилитације болесника с коронарном болешћу, за вредновање резултата хируршких захвата на коронарним артеријама и залисцима, као и за процену функционалног капацитета болесника који болују од хроничних срчаних болести. Код болести високог крвног притиска користи се за откривање компликација, а код особа с аритмијама за процену саме терапије. Такође се примењује код спортиста или у припремама за спортске активности високог степена оптерећења а пре започињања спортских активности, али и код особа без посебних тегоба које у породичној анамнези имају болест коронарних артерија или напрасну срчану смрт, када се ергометрија може назвати профилактичком или превентивном. Тако се ергометрија код пацијената с болом у грудима било ког узрока користи за откривање коронарне болести или њено искључивање – објашњава др Предраг Радојковић, интерниста кардиолог.

Пацијенти треба да знају и како да се припреме за тест оптерећења, поготову ако имају осцилаторни крвни притисак и шећерну болест. Они су у дилеми да ли да пре овог испитивања смеју да једу и да ли су им неки лекови забрањени том приликом.

Др Радојковић каже да је иста припрема за ергометрију и код здравих и код болесних особа. Саветује се да два до три сата пре теста пацијенти не уносе храну, не пију алкохол, кафу, не пуше цигарете, као и да на тест дођу у удобној, спортској одећи и обући. Последњи оброк не треба да буде обиман или превише слан.

Одређени лекови се привремено обустављају дан или два дана пре теста (на пример бета-блокатори, препарати дигиталиса), а по процени кардиолога чест је савет и да се понесе лична терапија са собом (на пример, инхалаторна пулмолошка терапија). За дијабетичаре је битно да им вредности шећера у крви буду под контролом или према просечној гликемији за три месеца уназад. Понекад је потребно обавити и одређене лабораторијске анализе.

Да ли се сме радити тест оптерећења без претходно урађене спирометрије и ултразвука срца?

– Уколико се пацијент жали на отежано дисање приликом напора или након њега или га тегоба омета у обављању тог напора, што представља еквивалент бола у грудима, углавном се саветује преглед пулмолога са спирометријом, евентуално рендгенско снимање плућа пре обављања самог теста оптерећења да би се потврдило или искључило евентуално плућно обољење и правовремено започела одговарајућа пулмолошка терапија – истиче наш саговорник.

Што се тиче саме доплер ехокардиографије, др Радојковић каже да се ултразвук срца саветује скоро увек пре самог теста ради упознавања кардиолога с морфолошким карактеристикама срца, тако и с његовом функцијом, невезано за чињеницу да ли болује од неке болести или узима одређене кардиолошке лекове.

– Тест оптерећења се изводи на бициклу или на покретној траци. Састоји се из три фазе: предоптерећење, само оптерећење и фаза одмора, што све укупно траје 30–40 минута. Покретна трака на којој пацијент хода постепено се убрзава и повећава се нагиб, те је ходање све брже, до трчања. То су степени оптерећења, од којих сваки траје три минута. Током теста, ЕКГ се континуирано снима на монитору, а у сваком степену се мери и крвни притисак. Након самог оптерећења, пацијента контролишемо и током одмора, најмање десет минута, а увек се саветује да се додатно одмори и седи у чекаоници још двадесетак минута – објашњава лекар.

С обзиром на ниво оптерећења, тестове можемо поделити на максимални, субмаксимални и на симптомима ограничени тест.

Доктор Радојковић објашњава да се најчешће пацијент оптерети до 85, највише 90 одсто теоретске максималне вредности срчане фреквенце и потом се интерпретира резултат. Уколико је то немогуће или испитаник добије одређене тегобе пре постизања субмаксималне срчане фреквенце, у било ком тренутку могуће је зауставити тест.

Како изгледа и колико траје опоравак и шта можемо открити после анализе?

– Уколико је тест оптерећења негативан, опоравак после теста није потребан и након одмора пацијент се може вратити својим уобичајеним дневним активностима. Контроле код негативних тестова оптерећења потребно је обављати након осам до 12 месеци, а то зависи примарно од основне болести – одговара наш саговорник.

Пут до уградње стента

Уколико се након анализе установи да је тест позитиван или сумњив на коронарну болест, неопходан је детаљан разговор с пацијентом и даља дијагностика која се саветује у односу на резултат.

– Код сумњивог теста често је потребно обавити и ЦТ (скенерску) коронарографију која ће контрастним снимањем дати додатне податке о месту и величини промена на коронарним крвним судовима уколико постоје или искључити болест. Уколико је тест позитиван, пацијент се одмах упућује на инвазивну дијагностичку процедуру која се зове селективна коронарографија и коју обавља инвазивни кардиолог. Током тог поступка могуће је истовремено обавити и терапијске процедуре којима се уклањају сужења: коронарне артерије се шире балоном или су уграђује стент – објашњава др Радојковић.

На тај начин се и коронарни проблем решава на дужи период, а колико ће и како крвни судови убудуће функционисати зависи највише од пацијента, који правилном исхраном, прописаном физичком активношћу и терапијом поново постаје актер сопствене судбине.

Спирометрија као претходница

Спирометрија се користи у пулмологији за откривање плућних опструктивних болести, а тест оптерећења у кардиологији за откривање болести срчаних крвних судова. Међутим, некада кардиолог пре обављања теста оптерећења саветује да се уради спирометрија да би се искључило постојање плућне болести или ради побољшања пулмолошке терапије. То у пракси није тако једноставно, поготову код пацијената код којих је стање компликовано и има више дијагноза, па је често потребна блиска сарадња више специјалиста.