Излаз и част

Хајде да пробамо да размишљамо добронамерно. Ово што сам управо изговорила је прва лаж коју ћете пронаћи у овом тексту. За остале вам нећу давати упутства. Зато што ћете ускоро, можда, поново морати на биралишта.

Али, прво бирају социјалисти. Између Чеде и Вас.

Дакле, нових избора у Београду ће бити ако Дачић оцени да сте Ви „најчаснији излаз из ове ситуације”. Баш такав му треба. Толико да чак прети изборима. А они му, како тврде истраживачи Цесида, у овом моменту, баш као ни осталима у републичкој власти, поготово Динкићу, Драшковићу и Чанку, никако нису потребни. Али треба му част.

Шта вам то говори?

Мени, да је схватио да је најбоље да за изборе буде заслужан он, а не Чеда, уколико се, којим случајем, не договоре.  

На шта је све човек спреман да би га сматрали часним и поштеним, демонстрира ових дана и Вучић. Несуђени градоначелник не либи се ни да га прогласе глупим, само ако ће тако испасти и поштен, па пошто више не може да говори да верује Дачићу на реч да неће прекршити договор за Београд, сада говори да му верује на реч да неће правити коалицију са Чедом.

Шта то говори? Мени три ствари – да је толико сигуран да ће добити још једну прилику да каже колико је наиван, дакле поштен, као и да поштене не сматра претерано паметнима, а да себе сматра довољно паметним да то може да прода онима које сматра поштенима.       

Истраживања показују да чак 70 одсто испитаника у Београду жели непосредне изборе за градоначелника. Шта то говори?

Скоро ништа. Као да има неке везе шта ви желите. Имаће везе када буду истражили како бисте изабрали да можете. Мада, да су веровали у Вас не би вам то право ни ускратили.

Дакле, бира Дачић. Пуно је оних који верују да је већ изабрао. Чак је и Вучић јуче рекао „можда”.

Можда се деси и то да ЛДП и СПС буду у коалицији. Упркос томе што је Дачић говорио да то никада неће бити. Упркос томе што је то говорио и Чеда. Неће то, додуше, бити права коалиција. „Само” мањинска подршка ЛДП-а власти ДС и СПС. Онаква какву је Дачић пружао Коштуници пре четири године на републичком нивоу. Она коју помиње сваки пут када народњаци пробају демократама да држе придике због владе са социјалистима. Социјалисти су, не пропушта да их подсети Дачић, били у власти и са Коштуницом. Баш као што ће, ако то буде сматрао најчаснијим излазом, бити и Дачић са Чедом. 

А шта ћемо са Косовом? С тим што би га Чеда дао, а Дачић, како је некада говорио, бранио оружјем? Па, има и ту спремног часног решења.

Лед је, ионако, већ пробио Тадић који је пре само два месеца говорио да неће сарађивати са ЛДП-ом док не промене политику о Косову. Пре два дана ДС и ЛДП склопили су споразум о сарадњи.

Па, шта сад, питате се? Па, ништа. Косово се и не помиње. Чеда не тера Тадића да га се одрекне, Тадић не тера Чеду да га брани. Као што ЕУ не тера Србију да призна Косово, а Србија не тражи од ЕУ да га не призна. То Европа зове часним решењем за све.

Ето, Дачићу, нађосмо га.