Izlaz i čast

Hajde da probamo da razmišljamo dobronamerno. Ovo što sam upravo izgovorila je prva laž koju ćete pronaći u ovom tekstu. Za ostale vam neću davati uputstva. Zato što ćete uskoro, možda, ponovo morati na birališta.

Ali, prvo biraju socijalisti. Između Čede i Vas.

Dakle, novih izbora u Beogradu će biti ako Dačić oceni da ste Vi „najčasniji izlaz iz ove situacije”. Baš takav mu treba. Toliko da čak preti izborima. A oni mu, kako tvrde istraživači Cesida, u ovom momentu, baš kao ni ostalima u republičkoj vlasti, pogotovo Dinkiću, Draškoviću i Čanku, nikako nisu potrebni. Ali treba mu čast.

Šta vam to govori?

Meni, da je shvatio da je najbolje da za izbore bude zaslužan on, a ne Čeda, ukoliko se, kojim slučajem, ne dogovore.  

Na šta je sve čovek spreman da bi ga smatrali časnim i poštenim, demonstrira ovih dana i Vučić. Nesuđeni gradonačelnik ne libi se ni da ga proglase glupim, samo ako će tako ispasti i pošten, pa pošto više ne može da govori da veruje Dačiću na reč da neće prekršiti dogovor za Beograd, sada govori da mu veruje na reč da neće praviti koaliciju sa Čedom.

Šta to govori? Meni tri stvari – da je toliko siguran da će dobiti još jednu priliku da kaže koliko je naivan, dakle pošten, kao i da poštene ne smatra preterano pametnima, a da sebe smatra dovoljno pametnim da to može da proda onima koje smatra poštenima.       

Istraživanja pokazuju da čak 70 odsto ispitanika u Beogradu želi neposredne izbore za gradonačelnika. Šta to govori?

Skoro ništa. Kao da ima neke veze šta vi želite. Imaće veze kada budu istražili kako biste izabrali da možete. Mada, da su verovali u Vas ne bi vam to pravo ni uskratili.

Dakle, bira Dačić. Puno je onih koji veruju da je već izabrao. Čak je i Vučić juče rekao „možda”.

Možda se desi i to da LDP i SPS budu u koaliciji. Uprkos tome što je Dačić govorio da to nikada neće biti. Uprkos tome što je to govorio i Čeda. Neće to, doduše, biti prava koalicija. „Samo” manjinska podrška LDP-a vlasti DS i SPS. Onakva kakvu je Dačić pružao Koštunici pre četiri godine na republičkom nivou. Ona koju pominje svaki put kada narodnjaci probaju demokratama da drže pridike zbog vlade sa socijalistima. Socijalisti su, ne propušta da ih podseti Dačić, bili u vlasti i sa Koštunicom. Baš kao što će, ako to bude smatrao najčasnijim izlazom, biti i Dačić sa Čedom. 

A šta ćemo sa Kosovom? S tim što bi ga Čeda dao, a Dačić, kako je nekada govorio, branio oružjem? Pa, ima i tu spremnog časnog rešenja.

Led je, ionako, već probio Tadić koji je pre samo dva meseca govorio da neće sarađivati sa LDP-om dok ne promene politiku o Kosovu. Pre dva dana DS i LDP sklopili su sporazum o saradnji.

Pa, šta sad, pitate se? Pa, ništa. Kosovo se i ne pominje. Čeda ne tera Tadića da ga se odrekne, Tadić ne tera Čedu da ga brani. Kao što EU ne tera Srbiju da prizna Kosovo, a Srbija ne traži od EU da ga ne prizna. To Evropa zove časnim rešenjem za sve.

Eto, Dačiću, nađosmo ga.