Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Саобраћајни проблеми највећи

Истраживање јавног мњења о проблемима функционисања и приоритетима развоја Београда у наредних 20 година показало и то да Београђани нису укључени у урбанистичко планирање нити су о томе довољно информисани
(Фотографије А. Васиљевић)

Саобраћај и заштита животне средине највећи су проблеми у функционисању Београда, у граду је премало зелених површина, он се развија у складу са приватним интересима моћника и његов развој није уједначен на целој територији, Београђани нису укључени у урбанистичко планирање нити су о томе довољно информисани, не подржавају пројекте попут изградње стамбено-пословног комплекса у Кошутњаку, гондоле на Калемегдану и ширење града у Макишу. Задовољни су снабдевањем пијаћом водом... Ово су само неки резултати истраживања јавног мњења о проблемима функционисања и приоритетима развоја Београда које је јуче представљено у Медија центру.

Будући да је у току израда Генералног урбанистичког плана Београда (ГУП) 2021–2041, испитивање ставова грађана спровео је колектив „Министарство простора” у сарадњи са агенцијом „Масми” с намером да се у јавности покрене разговор о темама релевантним за израду ГУП-а – стратешког документа који поставља кључне смернице развоја Београда: саобраћајна решења, изградњу комуналне инфраструктуре и објеката, распоред стамбених зона, број и величину паркова, привредних зона... – и доноси се на 20 година.

– Ово је генерацијска прилика да се заједнички разговара о томе у каквом граду желимо да живимо. Међутим, о процесу креирања плана не знамо ништа осим иницијалне одлуке о изради из августа 2019. године. Према тој одлуци, јавни увид у нацрт ГУП-а до 2041. морао се обавити у периоду мај–јун, што се није десило – истакла је Ива Чукић, архитекткиња из „Министарства простора” које се десет година бави питањима урбанистичког планирања града и учешћа грађана у том процесу.

Израда ГУП-а поверена је Урбанистичком заводу (УЗ), али Чукићева напомиње да није познато који тим га израђује и на основу којих података. Њена замерка је и то што, како каже, до сада нису одржане консултације са грађанима.

– Једино што се десило је иницијална анкета УЗ-а из марта ове године која је ван временских оквира у којем је требало да буде и представља још једну симулацију учешћа јавности у процесу планирања. Не знамо ни када ће план бити готов, садашњи важи до краја године. А последњих година свакодневно смо сведоци узурпације јавног простора, бројних примера самоорганизованости грађана који бране своје окружење, учествују у јавним расправама, али њихове примедбе на решења у планским документима најчешће буду игнорисане – изричита је Чукићева.

У истраживању је наведено да је партиципација важна јер унапређује транспарентност процеса планирања и његов квалитет, елиминише потенцијалне конфликте у простору, повећава поверење грађана у процесе доношења одлука... Учешће јавности, стручне, али и лаика, у креирању тако важног документа само је један од значајних улазних података за ГУП. Друге базе података, попут стратешких докумената и студија које се ослањају на информације из пописа становништва из 2011, нису ажурне осим Стратегије одрживог урбаног развоја из 2019. године, тврди Јасмина Ђокић, урбанисткиња и једна од чланова тима који је радио на овом истраживању.

– Она је урађена темељно са широко спроведеном партиципацијом и требало би да буде главни документ на који се ослања ГУП 2041 у конципирању циљева. Када он буде на раном јавном увиду, ми ћемо моћи да дајемо сугестије, примедбе, али само на оно што је већ формирано. Подаци до којих смо дошли у нашем истраживању драгоцени су пре те фазе јавног увида и њих можемо користити као коректив како бисмо увидели да ли се циљеви ГУП-а поклапају са оним како Београђани замишљају развој града у наредних 20 година и шта очекују какво друштво треба да буде – истиче Ђокићева.

Ово испитивање ставова пунолетних грађана спроведено је телефонски између 11. јуна и 8. јула ове године на узорку од 1.283 испитаника, а интервјуи су трајали по 15 минута, каже Марко Аксентијевић, политиколог из „Министарства простора”.

Приоритети у развоју града

  • 49,8* саобраћај (метро, јавни превоз, гужве, путеви, улице)
  • 46,5 заштита животне средине, екологија и зелене површине
  • 17,4 инфраструктура
  • 16,2 паркинг места, проблеми паркирања, више јавних гаража
  • 15,2 здравствени објeкти, домови здравља, болнице
  • 12,6 дивља градња, да се гради са мером и циљем, лош урбанистички развој
  • 12,1 канализација, решавање питања отпадних вода
  •  9,7 култура, више културних установа, уметност
  •  7,7 образовање, едукација деце и омладине, просвета
  •  7  вртићи и школе

* одсто испитаника

Извор: „Министарство простора”: Истраживања јавног мњења о проблемима функционисања и приоритетима развоја Београда

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja
Nije ni čudo, da je saobraćaj najveći problem u funkcionisanju Beograda, jer predlozi i rešenja nadležnih za poboljšanje saobraćaja prolaze ispod radara saobraćajne struke. A i kada saobraćajna struka da svoje primedbe na te predloge i rešenja o njima odlučuje Komisija za planove Skupštine Beograda u kojoj nema ni jednog saobraćnog stručnjaka. Naime, u Komisiji je 5 dipl. inž. arhitekture, 1 dipl. inž. građevine i 1 dipl. geograf, a na fakultetima koje su oni završili ne izučava se saobraćaj.
zoran
Beograd je 1900 imao oko 80 000 stanovnika za 100 g narastao na 2 miliona, neplanski građen + ratovi non stop; urbanistička mafija samo zidala; ulice, kanalizacija i ostalo zakržljalo. Metafora o "krvnim sudovima" Beograd je "Slon" a unutar tog slona su "krvni sudovi miša". Naravno da su ulice neprohodne... Inače grad sa ovako lošom privredom, treba da ima ispod 1 miliona građana. Preko 1 milion zapravo bavi se poslovima na "crno", presipalje iz šupljeg u prazno, socijala, bezalje sa sela....
aaa
Cudi me da niko ne pominje buku kao vid zagadjenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.