Саобраћајни проблеми највећи

Саобраћај и заштита животне средине највећи су проблеми у функционисању Београда, у граду је премало зелених површина, он се развија у складу са приватним интересима моћника и његов развој није уједначен на целој територији, Београђани нису укључени у урбанистичко планирање нити су о томе довољно информисани, не подржавају пројекте попут изградње стамбено-пословног комплекса у Кошутњаку, гондоле на Калемегдану и ширење града у Макишу. Задовољни су снабдевањем пијаћом водом... Ово су само неки резултати истраживања јавног мњења о проблемима функционисања и приоритетима развоја Београда које је јуче представљено у Медија центру.

Будући да је у току израда Генералног урбанистичког плана Београда (ГУП) 2021–2041, испитивање ставова грађана спровео је колектив „Министарство простора” у сарадњи са агенцијом „Масми” с намером да се у јавности покрене разговор о темама релевантним за израду ГУП-а – стратешког документа који поставља кључне смернице развоја Београда: саобраћајна решења, изградњу комуналне инфраструктуре и објеката, распоред стамбених зона, број и величину паркова, привредних зона... – и доноси се на 20 година.

– Ово је генерацијска прилика да се заједнички разговара о томе у каквом граду желимо да живимо. Међутим, о процесу креирања плана не знамо ништа осим иницијалне одлуке о изради из августа 2019. године. Према тој одлуци, јавни увид у нацрт ГУП-а до 2041. морао се обавити у периоду мај–јун, што се није десило – истакла је Ива Чукић, архитекткиња из „Министарства простора” које се десет година бави питањима урбанистичког планирања града и учешћа грађана у том процесу.

Израда ГУП-а поверена је Урбанистичком заводу (УЗ), али Чукићева напомиње да није познато који тим га израђује и на основу којих података. Њена замерка је и то што, како каже, до сада нису одржане консултације са грађанима.

– Једино што се десило је иницијална анкета УЗ-а из марта ове године која је ван временских оквира у којем је требало да буде и представља још једну симулацију учешћа јавности у процесу планирања. Не знамо ни када ће план бити готов, садашњи важи до краја године. А последњих година свакодневно смо сведоци узурпације јавног простора, бројних примера самоорганизованости грађана који бране своје окружење, учествују у јавним расправама, али њихове примедбе на решења у планским документима најчешће буду игнорисане – изричита је Чукићева.

У истраживању је наведено да је партиципација важна јер унапређује транспарентност процеса планирања и његов квалитет, елиминише потенцијалне конфликте у простору, повећава поверење грађана у процесе доношења одлука... Учешће јавности, стручне, али и лаика, у креирању тако важног документа само је један од значајних улазних података за ГУП. Друге базе података, попут стратешких докумената и студија које се ослањају на информације из пописа становништва из 2011, нису ажурне осим Стратегије одрживог урбаног развоја из 2019. године, тврди Јасмина Ђокић, урбанисткиња и једна од чланова тима који је радио на овом истраживању.

– Она је урађена темељно са широко спроведеном партиципацијом и требало би да буде главни документ на који се ослања ГУП 2041 у конципирању циљева. Када он буде на раном јавном увиду, ми ћемо моћи да дајемо сугестије, примедбе, али само на оно што је већ формирано. Подаци до којих смо дошли у нашем истраживању драгоцени су пре те фазе јавног увида и њих можемо користити као коректив како бисмо увидели да ли се циљеви ГУП-а поклапају са оним како Београђани замишљају развој града у наредних 20 година и шта очекују какво друштво треба да буде – истиче Ђокићева.

Ово испитивање ставова пунолетних грађана спроведено је телефонски између 11. јуна и 8. јула ове године на узорку од 1.283 испитаника, а интервјуи су трајали по 15 минута, каже Марко Аксентијевић, политиколог из „Министарства простора”.

Приоритети у развоју града

• 49,8* саобраћај (метро, јавни превоз, гужве, путеви, улице)
• 46,5 заштита животне средине, екологија и зелене површине
• 17,4 инфраструктура
• 16,2 паркинг места, проблеми паркирања, више јавних гаража
• 15,2 здравствени објeкти, домови здравља, болнице
• 12,6 дивља градња, да се гради са мером и циљем, лош урбанистички развој
• 12,1 канализација, решавање питања отпадних вода
•  9,7 култура, више културних установа, уметност
•  7,7 образовање, едукација деце и омладине, просвета
•  7  вртићи и школе

* одсто испитаника

Извор: „Министарство простора”: Истраживања јавног мњења о проблемима функционисања и приоритетима развоја Београда