Избори у Немачкој: СПД у предности

После узбудљивих избора, има знакова који указују на промену у Немачкој. Излазност је велика као и 2017. – упркос напетости избора „после Ангеле Меркел“.

У седишту ЦДУ, скоро тишина, а у седишту СПД славље - и ово, као и много тога на овим изборима, говори о промени руководства у Немачкој, јавља Дојче веле.

ЦДУ бележи најгори резултат свих времена на савезном нивоу. Према пројекцијама, унија ЦДУ/ЦСУ је постигла 24,7 одсто гласова (8,2 мање у односу на 2017.), СПД 24,9 (4,4 више). Зелени су на треćем месту са 14,6 одсто, испред ФДП и АфД са по око 11 одсто. Левица - потучена са око 5 одсто гласова.

Тиме се повеćава значај Зелених и Либерала (ФДП) - јер они постају творци коалиције.

Тек ćе наредне недеље и месеци показати које ćе странке формирати будуćу Савезну владу. На прошлим изборима 2017. то је трајало скоро пола године.

У Немачкој су у 18 сати затворена биралишта на којима су грађани бирали 20. сазив Бундестага, као и наследника канцеларке Ангеле Меркел.

У савезним покрајинама Берлин и Мекленбург-Западна Померанија бирачи су гласали и за покрајинске парламенте.

Тесан резултат данашњих избора наговештава да предстоје дуги преговори о новој влади и да је неизвесно ко ће наследити канцеларку Ангелу Меркел која се повлачи после 16 година на челу владе.

Ако се излазне анкете покажу као тачне, резултат блока ЦДУ-ЦСУ биће његов најлошији у послератној историји Немачке. Та коалиција, коју је у четири претходна изборна циклуса предводила Меркел, до сада је најлошији резултат имала 1949. године, 31 одсто.

На послератним изборима у Немачкој није се десило да првопласирана партија освоји мање од 30 одсто гласова, што ће сада по свему судећи бити случај.

Процес формирања нове коалиције могао би да потраје месецима, а Меркел ће остати на челу техничке владе, такозване велике црно-црвене коалиције у којој су и ЦДУ-ЦСУ и СПД.

Странка која освоји највише гласова на изборима нема гарантовано канцеларско место.

СПД би могла да формира такозвану „семафор коалицију”, са Зеленима и са ФДП. Док Зелени традиционално нагињу социјалдемократама, главну препреку тој црвено-зелено-жутој коалицији представља то што либерали преферирају улазак у власт са идеолошки ближим демохришћанима.

Највећа шанса Лашета да се домогне функције канцелара била би коалиција ЦДУ-ЦСУ са Зеленима и либералима. За ту „Јамајка коалицију”, прозвану тако због партијских боја црно-зелено-жуто, највећа препрека је јаз између демохришћана и Зелених у буџетској и финансијској политици.

У обзир је уочи избора долазила и црвено-зелено-црвена коалиција СПД, Зелених и Левице, али су за њу кључна препрека озбиљне разлике у погледу немачке спољне политике, пошто се Левица залаже за окончање свих мисија немачке војске у иностранству и за распуштање НАТО-а. Међутим, ако је судити по пројекцијама, те три странке вероватно неће имати апсолутну већину у Бундестагу.

По објављивању резултата на основу излазних анкета, односно изјашњавања грађана за кога су гласали, непосредно по изласку са бирачких места, и демохришћани и социјалдемократе су изразили наду да ће формирати владајућу коалицију и да ће њихов кандидат наследити Меркел.

Лидер конзервативаца Лашет изјавио је да ће његова коалиција учинити све што може да формира нову владу, иако, како је рекао, „не могу да буду задовољни резултатима” на основу излазних анкета.

Навео је да такав исход избора „ставља пред велике изазове Немачку, ЦДУ и све демократске партије”.

Социјалдемократска партија Немачке саопштила је да верује да је добила мандат да формира владајућу коалицију и да би њен кандидат Олаф Шолц требало да постане канцелар.

Шолц је резултат СПД оценио као „велики успех”, наводећи да су многи бирачи гласали за ту партију „јер желе промену владе”.„Сада ћемо сачекати коначне резултате, али ћемо онда прионути на посао”, казао је Шолц одушевљеним присталицама у Берлину.