Надахнуће душе на сликарским платнима

У Одељењу за културу амбасаде Мађарске „Колегијум Хунгарикум” приређена је изложба академског сликара Иштвана Сајкоа, који три деценије ствара у Мађарској и Србији. Поставку је отворила Андреа Илеш Алфелди, ликовна критичарка из Будимпеште. О значају поставке говорила је и Клара Сентђерђи, директорка „Колегијум Хунгарикума”. Она признаје да је њена жеља била да се у Београду представи рад овог уметника родом из Војводине.

– Изложба представља спону двеју блиских култура. Сајко воли равницу, Јадран, језера у низији, птице из низије и брдовитих крајева у којима сада живи на северу Мађарске – истакла је Сентђерђи и подсетила да ће посетиоци моћи да погледају поставку до 15. октобра.

– Моје стваралаштво припада новој фигурацији. Мотиви се сами намећу, почињем тако што их одаберем неколико. Правим варијације и годинама се њима бавим. Најчешће стварам у серијама од по две слике – објаснио је аутор.

Овај уметник препознатљив је по томе што мајсторском апстракцијом дочарава природу. На његовим делима богатим колоритом, за који има истанчан осећај, запажају се мотиви потока у Бакоњу, море, грозд, трава, ливада, дрвеће, али и урбано окружење. Значајну улогу у његовом стваралаштву имају пејзажи, ту су и Суботица, Зирц, куле, зидине, куће, голубови, бицикли и бициклисти... На овај начин сликар оживљава свет, сажимајући суштину односа у тренутке живота, то јест однос човека и животињског света, човека и окружења, човека и природе, а све кроз надахнуће душе.

Иштван ради у техници пастел и уље на платну. На портретима бележи духовност и индивидуалност приказаних особа. Познати су његови портрети војвођанских писаца – Јаноша Бањаија, Имреа Борија, Каталин Ладик Бошњак и Ота Толнаија.

Иштван Сајко рођен је у Чонопљи. Завршио је Средњу школу за примењену уметност у Новом Саду, а дипломирао сликарство на Академији уметности у Загребу, у класи Николе Рајзера, 1978. године. Члан је Уметничке фондације Мађарске и УЛУВ-а.