Nadahnuće duše na slikarskim platnima

U Odeljenju za kulturu ambasade Mađarske „Kolegijum Hungarikum” priređena je izložba akademskog slikara Ištvana Sajkoa, koji tri decenije stvara u Mađarskoj i Srbiji. Postavku je otvorila Andrea Ileš Alfeldi, likovna kritičarka iz Budimpešte. O značaju postavke govorila je i Klara Sentđerđi, direktorka „Kolegijum Hungarikuma”. Ona priznaje da je njena želja bila da se u Beogradu predstavi rad ovog umetnika rodom iz Vojvodine.

– Izložba predstavlja sponu dveju bliskih kultura. Sajko voli ravnicu, Jadran, jezera u niziji, ptice iz nizije i brdovitih krajeva u kojima sada živi na severu Mađarske – istakla je Sentđerđi i podsetila da će posetioci moći da pogledaju postavku do 15. oktobra.

– Moje stvaralaštvo pripada novoj figuraciji. Motivi se sami nameću, počinjem tako što ih odaberem nekoliko. Pravim varijacije i godinama se njima bavim. Najčešće stvaram u serijama od po dve slike – objasnio je autor.

Ovaj umetnik prepoznatljiv je po tome što majstorskom apstrakcijom dočarava prirodu. Na njegovim delima bogatim koloritom, za koji ima istančan osećaj, zapažaju se motivi potoka u Bakonju, more, grozd, trava, livada, drveće, ali i urbano okruženje. Značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu imaju pejzaži, tu su i Subotica, Zirc, kule, zidine, kuće, golubovi, bicikli i biciklisti... Na ovaj način slikar oživljava svet, sažimajući suštinu odnosa u trenutke života, to jest odnos čoveka i životinjskog sveta, čoveka i okruženja, čoveka i prirode, a sve kroz nadahnuće duše.

Ištvan radi u tehnici pastel i ulje na platnu. Na portretima beleži duhovnost i individualnost prikazanih osoba. Poznati su njegovi portreti vojvođanskih pisaca – Janoša Banjaija, Imrea Borija, Katalin Ladik Bošnjak i Ota Tolnaija.

Ištvan Sajko rođen je u Čonoplji. Završio je Srednju školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Zagrebu, u klasi Nikole Rajzera, 1978. godine. Član je Umetničke fondacije Mađarske i ULUV-a.