Дадиља са дипломом ветеринара

Посао којим се бави Иван Јанковић укључује и спавање у туђим кућама, заливање туђих травњака, отварање прозора, спуштање ролетни и оно најважније - бригу о кућним љубимцима клијената. Овог београдског ветеринара све више траже.

Од маја када је отворио агенцију за чување и негу кућних љубимаца „Mona pet care“ до сада је имао 320 позива. Зову га пензионери, млади брачни парови, дипломате, бизнисмени или. глумци који имају кућног љубимца у стану а планирају одлазак на летовање, краће или дуже пословно одсуство или излет. Нема правила да ли су богати или сиромашни - заједничко им је да кућног љубимца доживљавају као члана породице. И уместо да своју куцу или мацу оставе код комшије, рођака или у пансион, радије се опредељују за такозвани „pet sitting” - нову врсту услуге коју је први у Србији почео да примењује наш саговорник. Речено из угла кућног љубимца „pet sitting” је кад те чувају код твоје куће, не остављају те код комшије и кад те купају, шишају и шетају…

Прво упознавање

- Највећа дилема када сам размишљао да ли да кренем у овај посао била је да ли ће Београђани имати поверења да ми оставе кључ од стана. Моје колеге ветеринари говорили су ми да је то сулуда идеја. Зато сам почео да истражујем тржиште, одштампао сам упитник и замолио суграђане да на њега одговоре. Од 200 испитаника њих 33 одсто је дало потврдан одговор, што ме је јако изненадило - прича нам Иван.             

Један од првих Иванових клијената била је глумица Горица Поповић која има љубимца Меду, пса расе чау-чау не баш пријатељски расположеног према непознатим особама. Али наш саговорник који планира да специјализује психологију кућних љубимаца, има своје технике за „припитомљавање”. Оставио је у Горичином стану део своје гардеробе, тако да га је после неколико дана Меда по мирису препознавао и прихватао као некога ко је са његове територије.

(/slika2)То упознавање пре одласка власника траје и по седам дана, док не сазнам све о навикама животиња које ћу чувати и са којима ћу делити стан на недељу две или више, каже Иван и наводи нам интересантан пример. Београђанка која му је оставила мачку на чување рекла је да се њена љубимица никада не мази, не седи у крилу, нити воли да је људи додирују рукама. Иван је мазио специјалном четку по крзну на тачно одређеним местима на леђима, што јој се јако допало. Када се власница вратила, имала је шта да види. Иван је позвао своју „цимерку” која му је одмах дотрчала у крило.

Све по препоруци

Иван је детињство провео у Зајечару и још као трогодишњак се дружио са псима авлијанерима и стављао им руке у уста на запрепашћење своје баке. Али окидач за покретање агенције десио се прошле године када су он и супруга Наташа купили штене лабрадора ретривера сину Константину за рођендан

То је сада једногодишња куја по имену Мона - имењакиња агенције.

За овај пословни потез Јанковић је добио награду на конкурсу Први српски бизнис ријалити шоу „Сам свој газда” за најбољу пословну идеју. Овај конкурс је организовао град Београд а реализовао Регионални центар за развој малих и средњих предузећа.

Однедавно шири се интересoвање за „pet sitting” и у унутрашњости и суседству. Агенција за бригу о старим лицима из Лесковца контактирала је нашег саговорника јер жели да отвори испоставу „pet care” у овом граду на југу Србије. У Црној Гори су заинтересовани, по речима нашег саговорника, за отварање франшизе „pet care” агенције.

За сада послове у Београду обавља само Иван, помогне му и супруга Наташа, али брачни пар размишља и о ширењу посла и запошљавању обучених радника који ће проћи строге тестове. Јер, како каже Јанковић, у овом послу најважније су препоруке клијената, а да би се до препоруке дошло, потребни су људи који воле животиње и савесно чувају куће и станове својих муштерија.