НАТО тражи помоћ „Кока-Коле”

Од нашег сталног дописника
Брисел, 16. јула – Годину дана уочи прославе 60. годишњице оснивања, НАТО алијанса нашла се пред великим изазовом – да повећа популарност, која је озбиљно пољуљана, нарочито после бомбардовања Србије 1999. године, али и да оправда своје постојање двадесетак година након пропасти Варшавског пакта. Тај циљ је неостварив без доброг маркетинга, па је НАТО извршиоца за тај задатак потражио у „Кока-Коли”. Мајкл Стапфорд, који је врхунски специјалиста у овој области, како преноси „Њујорк тајмс”, ускоро ће се прихватити посла и покушати да објасни како НАТО утиче на свакодневни живот и зашто трансатлантску сигурност не треба узети здраво за готово.

Објашњење је пре свега потребно упутити пореским обвезницима 26 држава чланица Северноатлантске војне алијансе који, како наводи амерички дневник, све мање верују да је суштинска улога НАТО-а да гарантује њихову сигурност. У периоду од 2002. до 2007. године повећано поверење у војну алијансу забележено је једино у Сједињеним Америчким Државама, и то за четири одсто. Истовремено, озбиљан пад популарности регистрован је у Европи. У Немачкој (19 одсто), Великој Британији (12 одсто), Италији (13 одсто), у Пољској (8 одсто).

Бомбардовање Србије 1999. године био је озбиљан испит за НАТО алијансу и поделило је људе широм Европе. О кампањи бомбардовања, јединој коју је НАТО спровео на тлу Европе, „Њујорк тајмс” јуче није имао ништа добро да каже. Уместо тога подсетио је како је Роберт Фиск, најпознатији британски дописник из иностранства, у лондонском „Индипенденту” о металном знаку (ружи ветрова) испред седишта НАТО-а у Бриселу писао као о „звезди смрти” поредећи је са снагама империје зла из филмског серијала Џорџа Лукаса – „Ратови звезда”.

Управо је распад Варшавског пакта допринео да улога НАТО-а у савременом свету 21. века више није очигледна.

Према Нику Витнију, високо рангираном службенику за међународне односе у Европском савету „одбрана није више прављење људског бедема или припрема за отпор непријатељској инвазији”, већ „то треба да буде покушај да се пројектује стабилност”.

– То је тешка доктрина да би људи у њу поверовали – закључује Витни.

Он верује да је лакше рећи да се имиџ НАТО-а мења, него то и учинити, јер су брендови засновани на сврси којој служе. „Која је сврха ове организације” после распада Варшавског пакта, пита се Витни. Он наводи да је НАТО тражио различити идентитет и улогу да би остао важан, али да тек треба да се покаже колико је успео у томе.

Бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери пише, између осталог, у свом ауторском тексту да „на површини изгледа да је НАТО био велика успешна прича, јер је његов непријатељ из хладног рата, Варшавски пакт, престао да постоји” наводећи још да је осам земаља чланица некада непријатељског пакта прешло на северноатлантску страну.

„Пошто су изгубиле свог најмоћнијег и најопаснијег непријатеља, чланице НАТО-а више се не осећају обавезним да га безрезервно подржавају. Упркос заветима и обећањима, земље НАТО-а нису дале обећани допринос броју трупа у Авганистану, а многе су поставиле екстремна ограничења на то како њихове трупе у тој земљи могу бити употребљене”, објаснио је Монтгомери, додајући да су неке чланице Европске уније више заинтересоване за стварање сопствених ЕУ снага, него за сарадњу са НАТО-ом.

Са проширењем НАТО-а политичке разлике међу земљама чланицама све теже се решавају, а многе све више одбијају традиционално водећу улогу САД.

Да су у седишту НАТО-а планиране крупне и радикалне промене имиџа, потврдио је бивши главни портпарол француског Министарства одбране Жан Франсоа Буре, који је прошле године постао помоћник генералног секретара Северноатлантске алијансе за јавну дипломатију.

– Имамо зелено светло да размишљамо о политици брендирања НАТО-а. Делујемо на основу јавне подршке. То се показало истинитим на Балкану и још је важније за борбу против тероризма. Ако људи не осећају да постоји веза између онога што чине војници на терену и њихове личне безбедности, онда се легитимност доводи у питање – објаснио је Буре, преноси „Њујорк тајмс”.

У том светлу ваља посматрати и одлуку НАТО-а да за посао промоције сопствених циљева ангажује човека из „Кока-Коле”, вероватно најпопуларније компаније света и једног од симбола глобализма.

Покретањем НАТО телевизијског канала, алијанса се труди да заобиђе конвенционалне медије, који углавном извештавају о негативним странама деловања алијансе, објаснио је Џејмс Апатурај, портпарол седишта Северноатлантског пакта у Бриселу.

– Користимо Интернет као сви други да заобиђемо ’филтере’ уредника медија. Не да бисмо приказивали пропаганду, јер приказујемо истину, већ да покажемо другу страну приче, ону која не пролази кроз филтер – тврди Апатурај.

На први поглед изгледа апсурдно, али оно што је некада била највећа претња НАТО-у, сада би могло да буде њихово велико охрабрење. А то су руске ракете на границама Европске уније. Да ли, између осталог, због тога САД упорно инсистирају на постављању ракетних база у Чешкој и Пољској, изазивајући гнев Русије?

-----------------------------------------------------------

Ново здање у Бриселу

Следеће године Главни штаб НАТО-а требало би да буде пресељен у ново велелепно здање које се гради одмах преко пута постојећег и изненађујуће неугледног седишта на периферији Брисела, тик уз аеродром Завентем. Седиште будућег Генералштаба имаће 172.000 квадратних метара са могућношћу даљег проширења за још 4.400 квадрата. Идеја о изградњи овог објекта за 21. век рођена је 1999. године, а 2003. године објављено је да је на међународном конкурсу изабрано идејно решење лондонског архитектонског бироа „Скидмор, Овингс и Мерил”.

Зграда ће се састојати из шест блокова повезаних централним холом, а њене фасаде личиће на већину здања Европске уније у Бриселу, комбинацију стакла, метала и минимално бетона.           

Владимир Јокановић

-----------------------------------------------------------

Москва против ширења НАТО-а

Специјално за „Политику”
Москва, 16. јула – Примање нових чланова у НАТО није адекватна реакција на савремене изазове и не појачава безбедност ни нових чланова, ни НАТО, ни Европе уопште – став је Русије. Највеће опасности за светску безбедност у 21. веку представљају међународни тероризам, организовани криминал, ширење оружја за масовно уништавање, трговина наркотицима – а против тога је НАТО немоћан.

Иако са Северноатлантском алијансом сарађује у многим областима, Русија присуство НАТО у близини својих граница сматра опасношћу за националну безбедност, а њени руководиоци често истичу да се запажа тенденција да се НАТО претвори у глобалну алијансу која би заменила Уједињене нације.

Упркос уверавањима да ширење алијансе није усмерено против ње, поучена искуством из времена када је Горбачов добио обећање да се НАТО неће ширити на Исток, а онда стигао све до Украјине и Грузије, Русија је чврсто одлучила да не верује обећањима. – „Национална безбедност не може се држати на часној речи” – рекао је јуче Медведев, и да учини све како се НАТО не би нашао на њеним границама. У томе је у последње време почела да добија и подршку неких европских земаља – Немачка и Француска су на априлском самиту у Букурешту спречиле да два руска суседа добију позив за улазак у алијансу, док су САД највећи заговорник њиховог прикључивања. Како ће се то завршити, видећемо већ на јесен на следећем НАТО самиту.    

Љ. М.