Инфлација премашила план

Цене на мало робе и услуга у Србији у септембру, у односу на претходни месец, у просеку су више за 0,8 одсто. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику, у односу на децембар прошле године цене су повећане за 6,9 одсто тако да је већ сада премашен планирани ниво инфлације од 6,5 одсто.

Трошкови живота су у септембру а у односу на август повећани за 1,8 одсто. Кад се упореде с децембром прошле године, њихов раст износи 8,1 одсто.

Ових дана било је неколико процена о томе са коликим растом цена ћемо окончати ову годину. Мирко Цветковић, министар финансија, прогнозирао је инфлацију од 8,5 одсто. Убрзо га је демантовао гувернер Радован Јелашић, који је истакао да не треба очекивати да базна инфлација буде виша од четири до 4,5 одсто.

Стручњаци Републичког завода за статистику јуче нису износили никакве процене, јер је то, како су истакли, у овом тренутку прилично незахвалан посао.

На овај раст највише су утицали индустријски производи, који су у односу на август поскупели за 3,9 одсто.

– Забележено је повећање цене хлеба и пецива, брашна, јестивог уља, месних прерађевина, млека и млечних производа. И цене пољопривредних производа више су за 2,5 одсто. На формирање овог индекса утицао је раст цена поврћа и јаја. Цене пића у просеку су повећане за 0,8 одсто – казао је Вукмировић.

Прошлог месеца статистичари су забележили и снижавање цена. Индустријско-непрехрамбени производи појефтинили су 0,2 одсто, међу њима и нафта. Цене дувана и цене услуга остале су на прошломесечном нивоу.

Индустријска производња у августу у односу на исти месец прошле године већа је за 6,5 одсто. Мерено с лањским просеком, забележен је раст од 2,9 одсто. У првих осам месеци ове године, у односу на исти период прошле, статистичари су забележили раст од 5,4 одсто. Сектор прерађивачке индустрије порастао је за седам одсто, а производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде скочила је за осам процената, док је производња руде и камена пала за 2,5 одсто. Дошло је и до раста у производњи нетрајних производа широке потрошње за 11,7 одсто, енергије за 6,3 процента, капиталних производа за 2,3 одсто. Пад је забележен у производњи трајне робе широке потрошње од 8,4 одсто.

--------------------------------------------------------------------------

БДП већи за осам одсто

Бруто домаћи производ (БДП), или укупна вредност производње, у првих шест месеци ове године порастао је за осам одсто. У другом тромесечју забележен је раст БДП-а од 7,7 одсто. Посматрано по активностима, највећи раст је забележио сектор саобраћаја са 21,4 одсто, затим финансијско посредовање (20 одсто), трговина је порасла за 19,3 процента.
Сектор хотела и ресторана порастао је за 12,2 одсто, грађевинарство за 9,6 процената, производња електричне енергије за 7,5 одсто, а сектор прерађивачке индустрије за 4,4 одсто.