Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крагујевац као Салцбург

Два града повезује пет кључних сличности, а пре свега чврсте споне с народном традицијом и црквом, а један и други су културно и привредно средиште својих регија
Управна зграда "Заставе" на простору Кнежевог арсенала (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Током недавно отворене јавне расправе о развоју града до 2031. године, градоначелник Никола Дашић изненадио je присутне једном новом и интерасантном идејом – да Крагујевац треба да буде као аустријски Салзбург.

‒ Привреда је мотор и покретач развоја сваког друштва. Но, с обзиром на то да смо универзитетски и образовни центар, потребно је и да неким друштвеним садржајима учинимо овај град лепшим и бољим местом за живот. Не парирамо Београду, али би Крагујевац требало да буде оно што је Салзбург у Аустрији, мање место, али много удобније за живот – истакао је градоначелник.

Са око 150. 000 становника, Салзбург је четврти по величини град у Аустрији, баш као Крагујевац (око 175. 000 становника) у Србији. Салзбург је административно, привредно и културно средиште истоимене покрајине, слично као Крагујевац у коме је седиште Шумадијског управног округа.

Салзбург је познат и по старом градском језгру у бароку које је једно од најочуванијих у средњој Европи. Због тога је стари део тог града уврштен на листу културне баштине Унеска. Крагујевачки „Кнежев арсенал”, простор старе тополивнице, прве фабрике оружја на Балкану, вероватно је најочуванији индустријски комплекс из 19. века у Европи. Редитељ Емир Кустурица, који је ту хтео да подигне филмски град, упоредио је „Кнежев арсенал” са ренесансним европским грађевинама, а крагујевачки културни посленици се залажу да и тај простор, због свог историјског значаја и архитектонских осебености, буде уврштен на поменуту Унескову листу.

Салзбург је препознатљив и по класичној музици, најпре зато што је то родни град Волфганга Амадеуса Моцарта. Творац српске грађанске музике, аустријски ђак из Војводине Јосиф Шлезингер управо је у Крагујевцу, у време кнеза Милоша Обреновића, формирао Књажевско-србску банду, први српски оркестар чији је био капалмајстор – диригент.

У близини Салзбурга су Алпи са чувеним зимским туристичким центрима. Крагујевац не окружује тако велики планински масив, али Рудник и Гледићке планине нису далеко. Такође, у околини Крагујевца се последњих година интензивно развија сеоски туризам.

Пета сличност Салзбурга и Крагујевца односи се на дубоку повезаност два града с народном традицијом и црквом. Аустријски град гаји блиске односе са Римокатоличком црквом и важно је хадочасничко одредиште у Европи, док је у Крагујевцу седиште Епархије шумадијске СПЦ.

Планови актуелне власти су амбициозни, а ни Крагујевчани не би имали ништа против да њихов град личи на Салзбург. Међутим, имајући у виду тренутно стање, тешко је замислити да би се тако нешто могло десити ускоро, бар не до 2031. године.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Trifunovic
Samo fali tramvaj...
Боба
Kомплекси су чудо. Немачки и српски менталитет и окружење су дијаметрално различити и хвала Богу да је тако. Ми треба да тражимо наше специфичне путеве развоја без слепог копирања било кога. Западна технолошки оријентисана цивилизација је у ћорсокаку и духовном а и материјалном иако то тако не изгледа споља гледано. Ресурси су немилосрдно експлоатисани без вођења рачуна о ограничењима и природе и људи. Зато памет у главу и окренути се органском аграру и одрживом развоју на свим пољима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.