Примеран однос младих лекара према послу и пацијентима

Веома пријатно сам се изненадио када ме је у неуобичајено време, у пола девет увече, телефоном позвала докторка специјалиста интерне медицине из Клиничког центра Србије и обратила се питањем: „Јесте ли добро, како сте? Ја сам Вам заказала преглед за сутра у 15 часова, али због ситуације с короном морам на други посао, па Вас не могу примити. Поново сам учитала Ваш досије, а сем тога прибавила и електронским путем резултате прегледа ехо срца, које сам Вам тражила, не брините се, резултати су Вам релативно добри.” Затим ми је у терапију укључила још један лек и посаветовала ме како да га користим. Каже: „То бих Вам све предложила и да смо се видели.” Затим ми даје број свог приватног телефона и напомиње да је могу позвати кад год пожелим.

Реч је о веома младој особи која се недавно запослила. Мој први контакт с њом ме је изненадио. Упућен на специјалистички преглед на Клинички центар улазим у ординацију, за столом видим веома младу девојку, која ми с наклоном каже: „Изволите сести.” После увида у документацију, прегледа и угодног разговора с охрабрењем, испраћа ме.

Лекарка се зове др Далила Шачић и специјалиста је интерне медицине која припрема докторат на Медицинском факултету.

Ово није усамљен случај. Такав професионалан и хуман однос према раду и према пацијентима запазио сам и код других младих лекара и здравствених радника запослених по последњим програмима запошљавања Министарства здравља. Наиме, приликом мог прегледа ехо срца њих троје младих дуго су се консултовали пре него што су ми саопштили резултат одговорно и комплетно.

Запошљавањем већег броја младих здравствених радника ревитализоваће се наш здравствени систем. Штета је што смо напустили систем финансирања специјализаната кроз приправнички стаж, не само лекара, већ и других занимања, све до магистарских и докторских звања – систем који смо некада имали. Данас трошкове специјализације морају да сносе сами уколико нису имали среће да се претходно запосле. Посебним програмима и потпором у финансирању допринели бисмо знатном смањењу миграције и „одлива мозгова”.
Живомир Тешић,
Београд