Грчка штити потрошаче од енергетске кризе

Од нашег дописника

Грчка је преко гасовода из Русије и Азербејџана обезбедила готово две трећине својих потреба за гасом, односно 67 посто за првих осам месеци, што никако не значи да неће скупо платити енергетску кризу. Истовремено, одвојила је 500 милиона евра за њено бар делимично ублажавање и помоћ домаћинствима кроз повећане субвенције за рачуне за струју и гас и директне једнократне уплате за огрев.

Атина је међу првима у Европи увела хитне мере за заштиту домаћинстава од наглог скока цена струје, гаса и лож-уља, првенствено оних с нижим примањима. Порука Мицотакисова владе је да ниједна породица и грађанин неће остати незаштићени од енергетске кризе која ће потрајати дуже него што се најављивало. То ће државну благајну коштати три пута више него што је планирано у јуну, када се рачунало с резервом од 150 милиона. Процењује се да ће помоћ за енергетске рачуне коштати 326 милиона, а једнократна уплата домаћинствима за огрев још 168 милиона евра, на шта ће право имати милион и по домаћинстава. Пример ради, када је реч о струји с девет евра планираних у јуну, субвенција ће сада износити 18 евра по месечном рачуну потрошње домаћинства за првих 300 киловат-часова с могућношћу да се „рампа” за попусте, односно субвенције, подигне и до 600 киловат-часова. Сиромашна домаћинства имају право на субвенцију од 24 евра месечно, што је у пракси сума за коју ће се умањивати рачуни, а цео механизам требало би да се активира чим великопродајна цена електричне енергије пређе ниво који тек треба да се утврди. Како би се обухватило што више домаћинстава када је реч о гасу и нафти за грејање, повећана је категорија оних који имају право на социјалну заштиту.

Грчка покушава да спречи било какво повећање трошкова енергије за одређене категорије, државна електродистрибуција и други добављачи обећавају минимално месечно увећања. Међутим, хоће ли рачуни за струју, гас и нафту бити само 50 посто већи или дуплирани у односу на прошлу зиму, остаје енигма. Великопродајна цена електричне енергије у земљи порасла је с преко 100 евра по мегават-сату на близу 150 евра, гасна компанија обећава корисницима умањење рачуна за 25 посто у октобру и новембру иако је цена на тржишту већ порасла за 108 посто, мазут за 29 и бензин за 18 посто. И до сада су Грци безоловни бензин плаћали врло скупо, током лета у неким местима чак два евра по литру.

У сваком случају, потрошачи ће ове јесени први пут природни гас плаћати више него нафту за грејање, односно мазут који је од прошле године поскупео за 45 одсто. Цене основних производа су већ порасле... Поврће и воће за 20 посто, одећа и обућа исто толико, овчетина 7,8 посто, хлеб 2,5 посто, маслиново уље 11,8 процената... Економисти кажу да нова поскупљења као последицу енергетске кризе и пандемије тек треба очекивати.

Међутим, Грчка активно припрема и механизам за евентуалне нове поремећаје на тржишту енергената који би требало да буде применљив у свим земљама ЕУ. Представници девет јужноевропских органа за регулисање енергије састају се идуће недеље у Атини како би разрадили неофицијални план дејства и контроле ситуације настале због недостатка природног гаса и уједно на време искључили ризика још веће кризе уочи зиме, и анализирали методи помоћу којих свака земља појединачно задржава раст цена. Намера је да се утврди некаква заједничка платформа за интервенцију на тржишту енергената јер је енергетска криза непропорционално јако погодила управо земље југа, посебно грчко тржиште, где потрошачи због високих акциза већ годинама спадају у земље с врло скупим бензином и нафтом. Требало би да се разговара и о питању реформи на тржишту електроенергије, довољним количинама гаса...

Последњи догађаји само су показали колико су важни енергетска безбедност и слободно тржиште, развијање нових налазишта посебно после откривања великих резерви у морској дубини источног Средоземља и проглашавања источномедитеранског гасовода пројектом од општег европског интереса, што ће бити алтернатива за руски гас. Тако ће, рецимо, када једном буде пуштен у погон, а планира се у децембру 2023. године, независни гасни систем пројектован у грчкој луци Александрополис обезбедити сигурно снабдевање гасом Грчке и југоисточног европског тржишта, диверсификацију гасних путева и извора, флексибилност цена и повећање конкуренције... Ова нова улазна тачка за снабдевање гасом представља плутајући терминал капацитета осам милијарди кубних метара гаса годишње, који садржи и обалску плутајућу јединицу за складиштење и цевовод за снабдевање гасом крајњих потрошача у Грчкој, Бугарској, Србији. За Грчку то ће бити већ четврта улазна тачка за природни гас, што ће јој у будућности осигурати важну улогу и енергетску стабилност. Али, до тада треба прво преживети ову енергетску кризу.