Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ДУБАИ

„Експо 2020” за памћење

Прва светска изложба икада одржана у арапском свету остаће урезана у сећање човечанства: почев од изгледа, јер су павиљони у јужном предграђу никли у пустињи ни из чега и заузимају простор величине од 600 фудбалских игралишта, до достигнућа која су тамо представљена
Павиљон Емирата, земље домаћина слави сокола, симбол УАЕ (Фотографије М. Авакумовић)

Спектакуларним отварањем и наступом музичких звезда, италијанског тенора Андреа Бочелија, британске поп звезде Ели Голдинг и кинеског пијанисте Ланга Ланга у Уједињеним Арапским Емиратима почела је манифестација „Експо 2020 Дубаи”. То је највећи глобални скуп од почетка пандемије и прва светска изложба икада одржана у арапском свету, на подручју Блиског Истока, Африке и Јужне Азије.

Због пандемије вируса корона, светска изложба, уместо прошле одржава се у Дубаију од октобра ове до марта 2022. Дубаи се за ово припремао осам година и утрошио је седам милијарди долара, а владар Дубаија и потпредседник УАЕ шеик Мухамед бин Рашид ел Мактум обећао је „изузетан догађај који ће бити урезан у сећање човечанства”.

Оно што је обећано, могло би се рећи да је и испуњено. Изложба заиста делује импозантно и не може се упоредити ни са чим другим. Почев од изгледа „Експа”, који је у јужном предграђу Дубаија никао у пустињи ни из чега и заузима простор величине од 600 фудбалских игралишта, до достигнућа која су тамо представљена.

Наш павиљон је већ у првој недељи посетило 50.000 људи

Повезивање умова, стварање будућности

Кроз тему „Повезивање умова, стварање будућности” и тематске целине „Могућност”, „Мобилност” и „Одрживост”, манифестација тежи да представи најбоље примере сарадње и иновације из целог света. Ово је јединствена прилика за 192 земље да покажу иновативна решења за савремене изазове човечанства, те да прикажу своја технолошка, индустријска и економска достигнућа и иновације, туристичку понуду и да представе значајне сегменте свог друштва, културе и традиције. Свака од њих, међу којима је и Србија, унутар архитектонски упечатљивих павиљона, приказује своју културу и иновације.

Наша земља заиста се потрудила да се покаже у најбољем светлу и сваки детаљ је брижљиво осмишљен. Павиљон Србије грађен је по узору на винчанске грађевине, с карактеристичним косим кровом. Осмишљен је као својеврсна временска капсула, која повезује заоставштину винчанске културе, преко најзначајнијих иноватора и научника нашег доба попут Тесле, Пупина и Миланковића, са савременом Србијом. На 50 екрана свако може да чита и гледа причу о древној Винчи, али и о савременој Србији, њеној економији, туризму, пољопривреди, традицији и култури у којој се спомињу истакнути писци Исидора Секулић или Душан Радовић, као и спортисти попут Новака Ђоковића. Наш павиљон налази се на једној од најпрометнијих локација и свако ко уђе у изложбени простор мора да прође поред, што говори и чињеница да га је у првој недељи посетило око 50.000 људи.

Чини се да су посетиоци највише заинтересовани за виртуелну реалност, тачније, могућност да уз помоћ виртуелних наочара посете неку од 10 изложби или виде како је на фестивалу „Егзит” који је постао заштитни знак Србије. Већ у децембру биће у прилици да виде неолитског човека у 3Д хиперреалној форми. Наш оживљени неолитски човек из Лепенског вира биће и физички присутан у сали, у форми фигуре. Сваки посетилац моћи ће интерактивно да комуницира с њим преко мобилног телефона захваљујући метахуман технологији и вештачкој интелигенцији.

Павиљон Велике Британије личи на инструмент од дрвених летвица (Фото EPA /Ali Haider)

Пошто наша изложба повезује прошлост и будућност, модерно и традиционално, посетиоци имају прилику да се упознају са српским везом и ручним радовима и купе производе заштићене жигом „чуваркућа”. То је посебно обрадовало наше људе који живе у Дубаију и немају прилику да једу тамо омиљене српске кондиторске производе.

За шест месеци, колико ће трајати „Експо”, Србија ће се кроз 150 различитих догађаја представити, између осталог, и наступима Стефана Миленковића, Слободана Тркуље, Горана Бреговића и многих других уметника. Такође, наше привредне и научне делегације ће се на светској изложби смењивати сваке седмице, јер се конференције тематски организују, а почело је од климе, свемира, па ће уследити урбани и рурални развој, знање и едукација, путовања и умрежавање, здравље и велнес, храна и агрикултура. У пратећем делу програма биће прилике да се представе и наше најуспешније компаније из области иновација, тако да је ово јединствена прилика за нашу привредну и научну заједницу да пронађе нова тржишта и успостави контакте.

Недалеко од српског налази се павиљон Емирата, земље домаћина. Он је један од највећих и најлепших и незаобилазна је станица за све посетиоце. Његова архитектура заиста оставља без даха и дело је чувеног шпанског архитекте, инжењера, скулптора и сликара Сантијага Калатраве који је са својим препознатљивим грађевинама неизоставан на оваквим манифестацијама. Иначе, на овом пројекту сарађивао је са српским инжењерима из Новог Сада и Абу Дабија, који су радили пројекат конструкције.

Изглед павиљона црпи инспирацију у птици соколу, славећи сокола у лету. Ова птица је симбол УАЕ. Кров се састоји од 28 крила која за три минута могу да се отворе. У срцу павиљона смештен је аудиторијум с покретном платформом. Она носи трибине заједно с гледаоцима с једног спрата на други током аудио-визуелних презентација. Посетиоци уживају не само у архитектонском доживљају већ и у филмским пројекцијама које дочаравају историју, културу и визионарске иновације ове богате земље.

У павиљону се налазе различита тематска подручја као што су Оаза, Пустиња снова са стварним пустињским песком или Сањари, с циљем да се покажу сва постигнућа ове нације. Као и у свакој Калатравиној згради, баш попут Трниниг торза у Малмеу, кретање кроз павиљон је кружно.

Калатрава је дизајнирао и павиљон Катара, а инспирација су му била четири елемента на катарском грбу. Геније архитектуре је два укрштена мача, традиционални чамац и острво с палмама преобличио у грађевинску форму коју карактерише кретање, снага и традиција.

Павиљон Сингапура: тропска башта са 80.000 биљака

Чуда у павиљону Сингапура

О разноликости, маштовитости и начину на који државе представљају своје нације и шта је њима у том тренутку битно сведочи павиљон Сингапура. Посетиоци изложбе, који би овде очекивали хај-тек чуда, заправо ће на не тако пријатних 40 и више степени закорачити у прашуму у којој ће се лепо расхладити. У павиљону источноазијског тигра дочекаће их тропска башта са 80.000 биљака. Висећи вртови и вертикални зидови биљака помажу у снижавању температуре, потпомогнути роботом, који надгледа ниво влажности и здравље биљака. Павиљон користи само соларну енергију и подземну воду стварајући нулту потрошњу енергије током трајања изложбе. Сингапур на овај начин жели да покаже да је могуће изградити самоодрживу зелену оазу чак и усред пустиње. Ова земља жели да ублажи глобално загревање и постане једно од најзеленијих места на свету.

Павиљон Велике Британије је, с друге стране, осмишљен као место културног окупљања и спајања идеја и језика широм света. Назван је Павиљон песме. Архитектонски личи на инструмент од дрвених летвица на којима алгоритамски генерисане речи формирају колективну поруку. Посетиоци се позивају да кажу неку реч, речи се убацују збирно у песму, коју ствара алгоритам машинског учења.

Италијани су у 3Д технологији направили брата близанца Микеланђеловог Давида и из Фиренце га преселили у свој павиљон у Дубаи. Док су Руси у центар маштовито дизајнираног павиљона поставили људски мозак. Јасно је да они акценат стављају на креативну индустрију и креативност своје нације подсећајући свет да је Русија одувек била бесконачан извор великих креативних умова, проналазача и уметника од Мендељејева, Толстоја, Кандинског. Тако су креативност, размишљање изван оквира, пионирски изуми и инспиративна непредвидљивост постали главне предности Руса на тржишту креативних индустрија.

Руски павиљон​ (лево), Поставка павиљона Србије

​ПЦР тест обавезан за улазак

Домаћини очекују да ће привући 25 милиона посетилаца у наредних шест месеци. Туристичка сезона код њих почиње крајем октобра, када се очекују температуре око 30 степени и самим тим већи број посетилаца.

Једнодневна улазница кошта 95 долара. Епидемиолошке мере се поштују и за улазак на изложбу неопходан је негативан ПЦР тест, као и за улазак у земљу без обзира на то да ли сте примили једну или три дозе вакцине. Маске се свуда носе, чак и напољу, јер су казне око 300 долара за неношење, без обзира на то што је тамо око 82 одсто становништва потпуно вакцинисано. Дистанца се поштује свуда. У хотелским ресторанима и ноћним клубовима столови су размакнути више од два метра, вечере у ресторанима практикују се напољу, а у ноћним клубовима не може да се игра и пева, јер ће се поред оних који то покушају истог тренутка створити обезбеђење, замолити да то не чине и остати да дежура поред њих не препуштајући ништа случају.

Паметан град

Сваки павиљон саграђен је од материјала за рециклажу јер је првобитна идеја била да се рециклира све што је годинама грађено. Међутим, сада се разматра идеја да се павиљони задрже наредних пет година и да то буде паметан град за иновације. Све је дигитализовано, чак и канте за отпатке, које захваљују када у њих убаците смеће. Ту су и полицајци-роботи, омиљена забава за фотографисање посетилаца и свакоме пожеле добродошлицу. Клупе за одмор су паметне. На њима се може напунити мобилни телефон и дело су српских иноватора „Строубери енерџи” тима. Пошто су температуре високе, посетиоци се с разгласа обавештавају да се треба хидрирати и заштитити од сунца. Доста породица, нарочито у вечерњим сатима, обилази изложбу, која под светлима добија сасвим другачији изглед и делује нестварно.

Caption

Похвале нашем роботу и електричном бициклу

Да би показали свету шта Србија тренутно ствара, креативни тим на чијем челу је Ана Илић, виша саветница председнице владе, у изложбеном простору поставио је неколико карактеристичних иновација „мејд ин Србија”. Најатрактивнији је електрични бицикл, а његови ствараоци су за овај изум побрали бројне награде и Би-Би-Си га је прогласио најлепшим на свету. Своје место под овим кровом нашао је робот Института „Биосенс”. Он је као огледни пример постављен поред биљке која вене и уз помоћ специјалних сензора тачно мери колико јој је потребно воде, залива је и она наочиглед посетилаца поново почиње да живи. Ови роботи, који имају широку примену у пољопривреди, интересантни су Емираћанима, јер они у пустињи имају плантаже поврћа под пластеницима које наводњавају кап по кап и мењају микроклиму, а сви посетиоци „Експа” могу да се увере како су део пустиње око изложбеног простора пошумили.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.