Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: DUBAI

„Ekspo 2020” za pamćenje

Prva svetska izložba ikada održana u arapskom svetu ostaće urezana u sećanje čovečanstva: počev od izgleda, jer su paviljoni u južnom predgrađu nikli u pustinji ni iz čega i zauzimaju prostor veličine od 600 fudbalskih igrališta, do dostignuća koja su tamo predstavljena
Павиљон Емирата, земље домаћина слави сокола, симбол УАЕ (Фотографије М. Авакумовић)

Spektakularnim otvaranjem i nastupom muzičkih zvezda, italijanskog tenora Andrea Bočelija, britanske pop zvezde Eli Golding i kineskog pijaniste Langa Langa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima počela je manifestacija „Ekspo 2020 Dubai”. To je najveći globalni skup od početka pandemije i prva svetska izložba ikada održana u arapskom svetu, na području Bliskog Istoka, Afrike i Južne Azije.

Zbog pandemije virusa korona, svetska izložba, umesto prošle održava se u Dubaiju od oktobra ove do marta 2022. Dubai se za ovo pripremao osam godina i utrošio je sedam milijardi dolara, a vladar Dubaija i potpredsednik UAE šeik Muhamed bin Rašid el Maktum obećao je „izuzetan događaj koji će biti urezan u sećanje čovečanstva”.

Ono što je obećano, moglo bi se reći da je i ispunjeno. Izložba zaista deluje impozantno i ne može se uporediti ni sa čim drugim. Počev od izgleda „Ekspa”, koji je u južnom predgrađu Dubaija nikao u pustinji ni iz čega i zauzima prostor veličine od 600 fudbalskih igrališta, do dostignuća koja su tamo predstavljena.

Naš paviljon je već u prvoj nedelji posetilo 50.000 ljudi

Povezivanje umova, stvaranje budućnosti

Kroz temu „Povezivanje umova, stvaranje budućnosti” i tematske celine „Mogućnost”, „Mobilnost” i „Održivost”, manifestacija teži da predstavi najbolje primere saradnje i inovacije iz celog sveta. Ovo je jedinstvena prilika za 192 zemlje da pokažu inovativna rešenja za savremene izazove čovečanstva, te da prikažu svoja tehnološka, industrijska i ekonomska dostignuća i inovacije, turističku ponudu i da predstave značajne segmente svog društva, kulture i tradicije. Svaka od njih, među kojima je i Srbija, unutar arhitektonski upečatljivih paviljona, prikazuje svoju kulturu i inovacije.

Naša zemlja zaista se potrudila da se pokaže u najboljem svetlu i svaki detalj je brižljivo osmišljen. Paviljon Srbije građen je po uzoru na vinčanske građevine, s karakterističnim kosim krovom. Osmišljen je kao svojevrsna vremenska kapsula, koja povezuje zaostavštinu vinčanske kulture, preko najznačajnijih inovatora i naučnika našeg doba poput Tesle, Pupina i Milankovića, sa savremenom Srbijom. Na 50 ekrana svako može da čita i gleda priču o drevnoj Vinči, ali i o savremenoj Srbiji, njenoj ekonomiji, turizmu, poljoprivredi, tradiciji i kulturi u kojoj se spominju istaknuti pisci Isidora Sekulić ili Dušan Radović, kao i sportisti poput Novaka Đokovića. Naš paviljon nalazi se na jednoj od najprometnijih lokacija i svako ko uđe u izložbeni prostor mora da prođe pored, što govori i činjenica da ga je u prvoj nedelji posetilo oko 50.000 ljudi.

Čini se da su posetioci najviše zainteresovani za virtuelnu realnost, tačnije, mogućnost da uz pomoć virtuelnih naočara posete neku od 10 izložbi ili vide kako je na festivalu „Egzit” koji je postao zaštitni znak Srbije. Već u decembru biće u prilici da vide neolitskog čoveka u 3D hiperrealnoj formi. Naš oživljeni neolitski čovek iz Lepenskog vira biće i fizički prisutan u sali, u formi figure. Svaki posetilac moći će interaktivno da komunicira s njim preko mobilnog telefona zahvaljujući metahuman tehnologiji i veštačkoj inteligenciji.

Paviljon Velike Britanije liči na instrument od drvenih letvica (Foto EPA /Ali Haider)

Pošto naša izložba povezuje prošlost i budućnost, moderno i tradicionalno, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa srpskim vezom i ručnim radovima i kupe proizvode zaštićene žigom „čuvarkuća”. To je posebno obradovalo naše ljude koji žive u Dubaiju i nemaju priliku da jedu tamo omiljene srpske konditorske proizvode.

Za šest meseci, koliko će trajati „Ekspo”, Srbija će se kroz 150 različitih događaja predstaviti, između ostalog, i nastupima Stefana Milenkovića, Slobodana Trkulje, Gorana Bregovića i mnogih drugih umetnika. Takođe, naše privredne i naučne delegacije će se na svetskoj izložbi smenjivati svake sedmice, jer se konferencije tematski organizuju, a počelo je od klime, svemira, pa će uslediti urbani i ruralni razvoj, znanje i edukacija, putovanja i umrežavanje, zdravlje i velnes, hrana i agrikultura. U pratećem delu programa biće prilike da se predstave i naše najuspešnije kompanije iz oblasti inovacija, tako da je ovo jedinstvena prilika za našu privrednu i naučnu zajednicu da pronađe nova tržišta i uspostavi kontakte.

Nedaleko od srpskog nalazi se paviljon Emirata, zemlje domaćina. On je jedan od najvećih i najlepših i nezaobilazna je stanica za sve posetioce. Njegova arhitektura zaista ostavlja bez daha i delo je čuvenog španskog arhitekte, inženjera, skulptora i slikara Santijaga Kalatrave koji je sa svojim prepoznatljivim građevinama neizostavan na ovakvim manifestacijama. Inače, na ovom projektu sarađivao je sa srpskim inženjerima iz Novog Sada i Abu Dabija, koji su radili projekat konstrukcije.

Izgled paviljona crpi inspiraciju u ptici sokolu, slaveći sokola u letu. Ova ptica je simbol UAE. Krov se sastoji od 28 krila koja za tri minuta mogu da se otvore. U srcu paviljona smešten je auditorijum s pokretnom platformom. Ona nosi tribine zajedno s gledaocima s jednog sprata na drugi tokom audio-vizuelnih prezentacija. Posetioci uživaju ne samo u arhitektonskom doživljaju već i u filmskim projekcijama koje dočaravaju istoriju, kulturu i vizionarske inovacije ove bogate zemlje.

U paviljonu se nalaze različita tematska područja kao što su Oaza, Pustinja snova sa stvarnim pustinjskim peskom ili Sanjari, s ciljem da se pokažu sva postignuća ove nacije. Kao i u svakoj Kalatravinoj zgradi, baš poput Trninig torza u Malmeu, kretanje kroz paviljon je kružno.

Kalatrava je dizajnirao i paviljon Katara, a inspiracija su mu bila četiri elementa na katarskom grbu. Genije arhitekture je dva ukrštena mača, tradicionalni čamac i ostrvo s palmama preobličio u građevinsku formu koju karakteriše kretanje, snaga i tradicija.

Paviljon Singapura: tropska bašta sa 80.000 biljaka

Čuda u paviljonu Singapura

O raznolikosti, maštovitosti i načinu na koji države predstavljaju svoje nacije i šta je njima u tom trenutku bitno svedoči paviljon Singapura. Posetioci izložbe, koji bi ovde očekivali haj-tek čuda, zapravo će na ne tako prijatnih 40 i više stepeni zakoračiti u prašumu u kojoj će se lepo rashladiti. U paviljonu istočnoazijskog tigra dočekaće ih tropska bašta sa 80.000 biljaka. Viseći vrtovi i vertikalni zidovi biljaka pomažu u snižavanju temperature, potpomognuti robotom, koji nadgleda nivo vlažnosti i zdravlje biljaka. Paviljon koristi samo solarnu energiju i podzemnu vodu stvarajući nultu potrošnju energije tokom trajanja izložbe. Singapur na ovaj način želi da pokaže da je moguće izgraditi samoodrživu zelenu oazu čak i usred pustinje. Ova zemlja želi da ublaži globalno zagrevanje i postane jedno od najzelenijih mesta na svetu.

Paviljon Velike Britanije je, s druge strane, osmišljen kao mesto kulturnog okupljanja i spajanja ideja i jezika širom sveta. Nazvan je Paviljon pesme. Arhitektonski liči na instrument od drvenih letvica na kojima algoritamski generisane reči formiraju kolektivnu poruku. Posetioci se pozivaju da kažu neku reč, reči se ubacuju zbirno u pesmu, koju stvara algoritam mašinskog učenja.

Italijani su u 3D tehnologiji napravili brata blizanca Mikelanđelovog Davida i iz Firence ga preselili u svoj paviljon u Dubai. Dok su Rusi u centar maštovito dizajniranog paviljona postavili ljudski mozak. Jasno je da oni akcenat stavljaju na kreativnu industriju i kreativnost svoje nacije podsećajući svet da je Rusija oduvek bila beskonačan izvor velikih kreativnih umova, pronalazača i umetnika od Mendeljejeva, Tolstoja, Kandinskog. Tako su kreativnost, razmišljanje izvan okvira, pionirski izumi i inspirativna nepredvidljivost postali glavne prednosti Rusa na tržištu kreativnih industrija.

Ruski paviljon​ (levo), Postavka paviljona Srbije

​PCR test obavezan za ulazak

Domaćini očekuju da će privući 25 miliona posetilaca u narednih šest meseci. Turistička sezona kod njih počinje krajem oktobra, kada se očekuju temperature oko 30 stepeni i samim tim veći broj posetilaca.

Jednodnevna ulaznica košta 95 dolara. Epidemiološke mere se poštuju i za ulazak na izložbu neophodan je negativan PCR test, kao i za ulazak u zemlju bez obzira na to da li ste primili jednu ili tri doze vakcine. Maske se svuda nose, čak i napolju, jer su kazne oko 300 dolara za nenošenje, bez obzira na to što je tamo oko 82 odsto stanovništva potpuno vakcinisano. Distanca se poštuje svuda. U hotelskim restoranima i noćnim klubovima stolovi su razmaknuti više od dva metra, večere u restoranima praktikuju se napolju, a u noćnim klubovima ne može da se igra i peva, jer će se pored onih koji to pokušaju istog trenutka stvoriti obezbeđenje, zamoliti da to ne čine i ostati da dežura pored njih ne prepuštajući ništa slučaju.

Pametan grad

Svaki paviljon sagrađen je od materijala za reciklažu jer je prvobitna ideja bila da se reciklira sve što je godinama građeno. Međutim, sada se razmatra ideja da se paviljoni zadrže narednih pet godina i da to bude pametan grad za inovacije. Sve je digitalizovano, čak i kante za otpatke, koje zahvaljuju kada u njih ubacite smeće. Tu su i policajci-roboti, omiljena zabava za fotografisanje posetilaca i svakome požele dobrodošlicu. Klupe za odmor su pametne. Na njima se može napuniti mobilni telefon i delo su srpskih inovatora „Strouberi enerdži” tima. Pošto su temperature visoke, posetioci se s razglasa obaveštavaju da se treba hidrirati i zaštititi od sunca. Dosta porodica, naročito u večernjim satima, obilazi izložbu, koja pod svetlima dobija sasvim drugačiji izgled i deluje nestvarno.

Caption

Pohvale našem robotu i električnom biciklu

Da bi pokazali svetu šta Srbija trenutno stvara, kreativni tim na čijem čelu je Ana Ilić, viša savetnica predsednice vlade, u izložbenom prostoru postavio je nekoliko karakterističnih inovacija „mejd in Srbija”. Najatraktivniji je električni bicikl, a njegovi stvaraoci su za ovaj izum pobrali brojne nagrade i Bi-Bi-Si ga je proglasio najlepšim na svetu. Svoje mesto pod ovim krovom našao je robot Instituta „Biosens”. On je kao ogledni primer postavljen pored biljke koja vene i uz pomoć specijalnih senzora tačno meri koliko joj je potrebno vode, zaliva je i ona naočigled posetilaca ponovo počinje da živi. Ovi roboti, koji imaju široku primenu u poljoprivredi, interesantni su Emiraćanima, jer oni u pustinji imaju plantaže povrća pod plastenicima koje navodnjavaju kap po kap i menjaju mikroklimu, a svi posetioci „Ekspa” mogu da se uvere kako su deo pustinje oko izložbenog prostora pošumili.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.