Аустријанци траже тајмаут

Аустријски конзорцијум „Алпина–Пор” затражио је додатно време да се изјасни о споразумном раскиду концесионог уговора за изградњу аутопута Хоргош–Пожега. Тим који је именовао Национални савет за инфраструктуру састао се прекјуче са представницима концесионара и саопштио им став државног врха да услови за измену концесионог уговора нису прихватљиви за Србију, рекао је јуче Оливер Дулић, министар екологије и просторног планирања, на конференцији за новинаре након седнице владе. Он очекује да ће одлука бити донета у наредних неколико седмица.

За расплет новонастале ситуације Дулић је предочио неколико сценарија. Прва могућност јесте да концесионар одустане од својих захтева, што је мало вероватно. Друга варијанта је споразумни раскид и расписивање тендера за изградњу леве траке аутопута деонице Хоргош–Нови Сад. И, најзад, постоји могућност да се две стране уопште не договоре, што би значило судски спор, који никоме не иде у прилог.

Питање је, међутим, да ли је у интересу концесионара да прихвати понуду српске стране јер у случају да споразум буде раскинут на захтев владе, гаранција од 10 милиона, по логици, иде у џеп концесионару. Мада, концесионар би тај новац можда могао да тражи и ако би дошло до споразумног разлаза. Зашто би се Аустријанци тек тако одрекли права на ту суму?

У београдском представништву „Алпине” нису желели да додатно појашњавају саопштење које су јуче ујутру проследили медијима.

У саопштењу се наводи да концесионо предузеће „Север–југ аутопут”, заједничка фирма „Алпине” и „Пора”, само истиче да су у сваком тренутку спремни да наставе реализацију пројекта, јер су испунили све обавезе према важећем уговору о концесији, уз напомену да су уверени да је њихов предлог за финансирање пројекта најисплативије решење за Србију.

Предузеће „Север–југ аутопут” истиче да би њихов предлог довео до брзе реализације пројекта и почетка изградње 1. јануара 2009. године. „Економски исплативо решење би, пре свега, осигурало нето европске инвестиције у Србију, које обезбеђују концесионар и зајмодавци, вредне више од две милијарде евра, чиме би се омогућила изградња пуног профила аутопута од Хоргоша до Трбушана (код Чачка) до 2014. и од Трбушана до Пожеге до краја 2016. године”, наводи се у саопштењу.

Према њиховој рачуници, укупан износ исплаћених концесионих накнада увећао би државни буџет током целог концесионог периода за више од 900 милиона евра, чак и у случају да приходи од путарине буду знатно мањи од очекиваних.

Концесиона накнада која би била плаћена влади у случају позитивног раста саобраћаја износила би више од 3,2 милијарде евра.

Ово концесионо предузеће је, подсетимо, испоставило листу од девет предлога за измену основног концесионог уговора, које је Национални савет за инфраструктуру оценио као економски штетне и неоправдане за Србију. Спорно је то што је концесионар тражио да држава гарантује фреквенцију саобраћаја на аутопуту, а уколико он падне испод уговореног нивоа, држава би била у обавези да плати око 200 милиона евра у периоду од 13 година.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, јуче је поновио да додатни услови концесионара битно мењају основни уговор, чиме се суштински трошак преноси са концесионара на државу Србију, и да ти захтеви нису у интересу Србије и њених грађана, па нема основа да тај уговор ступи на снагу.

Разлоге због којих није добро подлећи притисцима и захтевима концесионара предочио је премијер Мирко Цветковић. Гостујући на РТС-у, он је рекао да је аустријски конзорцијум за аутопут изабран на тендеру, па стога уколико би влада пристала на промену услова уговора могао би да се јави неко ко је на тендеру изгубио и протестовати, јер би можда и он понудио боље услове да је знао да ће уговор накнадно бити мењан.

Упркос свему, како је нагласио Оливер Дулић, Влада Србије не одустаје од изградње деонице аутопута од Београда ка јужном Јадрану до црногорске границе, нити других саобраћајница у саставу Коридора 10 и напоменуо да ће средства за саобраћајну инфраструктуру бити обезбеђена из буџета, страних кредита, претприступних фондова ЕУ и издавањем хартија од вредности на домаћем тржишту и помоћи коју је обећала грчка влада у оквиру „Хеленик плана”.

Он је нагласио да је стратешко опредељење Владе Србије да у наредне четири године издвоји око пет милијарди евра за изградњу саобраћајне инфраструктуре у Србији.

На питање да ли ће, као што је ових дана најављено, уследити расписивање новог тендера за концесију, Дулић је одговорио да морамо имати чисте правне односе да бисмо одлучили на који начин ћемо финансирати недовршене путне правце.