Без завичаја нестају визије

Ужице – Вишегодишња сарадња ужичке Градске галерије са Галеријом САНУ, захваљујући којој су у граду на Ђетињи виђена дела водећих наших уметника, даје нове плодове. Овог пута, поводом градског празника, пред овдашњом ликовном публиком су скулптуре академика Светомира Арсића Басаре, и то оне настале у периоду од 1998. до 2018. године: „Цар Лазар” (2015), „Мач у Христовој руци” (2001), „(Не)милосрдни анђео” (2002), „Симфонија” прва и друга (2017), „Оклопник цара Лазара” (2003) и друге импозантне и асоцијативне, у материјалу дрво-метал.

Свестрана је уметност Арсића (рођен 1928. у селу Севце на Космету), поред скулптуре бави се цртежом и писањем. Прву изложбу имао је 1956. године да би потом излагао широм бивше Југославије, те у Паризу, Палерму, Фиренци... Добитник је низа признања за уметнички рад, међу којима награде АВНОЈ-а и Вукове награде. За редовног члана САНУ изабран је 1994.

– Остварио је незаобилазан опус у историји савремене српске скулптуре. Јединствен приступ обликовању и коначни израз дела издвајају Светомира Арсића Басару од осталих скулптора на српској уметничкој сцени – написала је у каталогу за изложбу Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ.

Корене свог умећа Басара је у тексту приступне беседе САНУ овако представио: „Тражећи почетке и изворе сопственог стваралаштва, пут ме незаобилазно води ка родном, патријархалном огњишту поред кога се генерацијама стицало искуство у обради дрвета. Сада скоро поуздано знам да ниједна од мојих скулптура не би настала и не би била таква каква јесте да до мене у мом детињству није допирао ехо ударца оштре секире мог драгог оца (Николе) док је обарао висока стабла по пространим шарпланинским шумама, од којих је после резао мехове, дубио корита, правио бачве, софре и друге предмете за свакодневну употребу. Цело то његово огромно искуство у вештини обраде дрвета и мајсторство у оштрењу алата, припремању за рад и сам начин рада стигли су до мене и преточили се у моје стваралаштво као најлепши поклон, најмилија успомена и најдраже сећање.”

А на зиду галерије у оквиру изложбе постављен је и запис са Арсићевим реченицама о завичају: „Завичај подстиче и пружа стваралачку моћ, стимулише и убрзава мисао... Без завичаја сам притиснут неподношљивом чамотињом. Без завичаја нестају узвишене визије, нестају имагинације, кастрира се и десензуализира племенита представа о свету и људима.”