Класике затрпали естрада и новац

Ситуацију везану за Сајам књига писац Михајло Пантић посматра и шире, у контексту читалачког укуса и издавачке културне мисије:

– Издавачи су током минуле две године промотивне активности преселили у виртуелну сферу и за сада успевају да опстану. У свакодневној борби за преживљавање многи су подлегли изазовима тржишта, па се њихова уредничка концепција заснива на криптовалутном интересу, а не на стварним вредностима. Надам се да када то кажем не звучим као идеалиста изван реалног времена и конкретног простора. Могу чак и да разумем разлоге због којих се у истом паковању са истим заштитним знаком објављују и класична остварења и дела савремених потврђених или даровитих писаца, али и „књиге” које су у мојој младости продаване на новинским киосцима, али никако не могу да оправдам маркетиншки пренаглашено настојање да се управо те треће прогласе за вредну књижевност јер су, ето, најчитаније и најтраженије. Београдски сајам има атмосферу каква не постоји ни у ближој ни у даљој Европи, па не би било згорег да се они који се старају о његовој организацији, а то нису само издавачи, не руководе само иначе неизбежним економским рачуницама, него да уз претходно речено мисле и о просветитељској функцији, то јест улози књиге. У супротном, све ће постати естрада која је ионако већ у знатној, ако не и претежној мери узурпирала многа подручја овдашњег јавног живота.