Велике промене у означавању хране

Упркос снажном лобирању пољопривредника, Европски парламент је недавно дао зелено светло за дугонајављивану стратегију „Од поља до стола”.

Реч је о пакету двадесет и седам законских предлога и политика које ће у наредних десетак година мењати начине на које се у Европи производи, прерађује, купује и конзумира храна.

Одрађен је велики посао, стратегија је изгласана мада је било притисака, рекла је Биљана Борзан, европарламентарац и члан Одбора за пољопривреду и заштиту потрошача.

Она је рекла како систем тренутно функционише на кредит, трошећи превише воде, земље, шуме  и здравља и како је дошло време да се нешто промени.

– Нужне су промене које би омогућиле да профитирају сви – истакла је она.

Стратегија предвиђа да се до 2030. за 50 одсто смањи употреба пестицида и антибиотика у пољопривреди, а за 25 повећају површине под еколошким узгојем.

Већина потрошача у анкетама изјављује како им је сигурност хране главни фактор при куповини, а да их највише брину појаве сточних болести, бактерија и присуства трагова антибиотика, хормона и пестицида у храни.

Борзанова је истакла да снажно подржава смањење употребе пестицида у храни и да су намирнице без хемије производи с додатом вредношћу који ће пољопривредницима омогућити тржишну утакмицу. Како је рекла, ни присуство трагова пестицида „у води и људском организму никога не оставља равнодушним”.

Стратегија предвиђа и измену европских прописа означавања порекла хране, садржаја, храњивости, метода производње, оглашавања и рокова трајања прехрамбених производа.

Истраживања потврђују да више од 70 одсто купаца обраћа пажњу на означавање, а око 45 процената редовно издваја више за квалитетан производ.

– Грађани у 21. веку желе да знају више о храни коју купују – рекла је она.

Иначе, Борзанова је заслужна и за обавезно увођење ознака нутритивне вредности, измену система означавања порекла меда како би се заштитили домаћи произвођачи и онемогућио лов у мутном. Уводи се обавеза истицања нутритивних вредности на предњој страни производа.

Грађани у 21. веку желе да знају више о храни коју купују, каже Биљана Борзан (Фото лична архива)

Измене означавања односе се на производе чија паковања сугеришу да је реч о домаћим иако су сви састојци од којих су произведени увозни. Произвођачима јесте дозвољено да користе увозне сировине, али није дозвољено да купце доводе у заблуду.

– Навођење земље порекла је тренутно обавезно за производе попут свежег и смрзнутог меса, рибе и јаја. Стратегија проширује обавезе означавања за прехрамбене производе на којима је до сада била довољна ознака „произведено у ЕУ” – истакла је она. Предложено је да то буду млеко и млечни производи и месо у месним прерађевинама, мед, који се тренутно декларише као „мешавина ЕУ и не-ЕУ” сировине.

Као једну од мера у борби против епидемије гојазности од 2022. уводи се и обвезно означавање нутритивне вредности хране на паковању, и то са предње стране. На заједничком европском тржишту тренутно се користи неколико система за обележавање , али њихова употреба и даље није обавезна.

У Одбору за заштиту потрошача напомињали су да су се борили за ове измене јер цело друштво много кошта све више гојазних. Циљ је да ознака буде јасна и разумљива, да потрошачу једноставно „преведе” декларацију о састојцима, те помогне да се боље информише који производи на полици у трговини имају бољу нутритивну вредност, те да лакше бирају здраве намирнице.