Кад је тешко – Човић

Кошаркашки клуб Црвена звезда, који његови најокорелији противници злобно називају „КК наредна сезона”, надомак је нових коренитих промена које би требало да спроведе његов, и велики навијач и љути ривал – Небојша Човић. И то уз помоћ сада позваног тренера светског калибра Божидара Маљковића који је средином осамдесетих отишао из Звезде као „недовољно добар” и са сплитском Југопластиком два пута узастопце освојио Европу.

Звезда више од других клубова дели судбину друштва, што се видело и непосредно после 5. октобра 2000, када је из социјалистичких руку прешла у демократске, истакавши као свој циљ да уђе у „европску кошаркашку унију” (Евролигу). Од тада је прошла кроз две фазе – „европска Звезда” и „Звезда изнад свега” – оличене у најскупљим тренерима у региону: Змагу Сагадину и Драгану Шакоти (и један и други добијали су годишње око 250.000 евра) и председницима Живораду Анђелковићу и Мирку Петровићу.

Иако је неколико година имала знатно већи буџет од Партизана, то јој није помогло да макар једном озбиљније угрози тај клуб, па се последња три-четири лета изнова помиње – „брак” са Небојшом Човићем. Летњи погледи ка Железнику, седишту Човићеве кошаркашке империје, могли би да се објасне изборним слоганом: „Кад је тешко – Човић”!

Човић, који је пре десетак година био и Звездин потпредседник, рекао је да „за разлику од неких, никада није крио да је звездаш”, па чак и да је „циган” (виши ступањ звездаштва), али да би „брак” са Звездом ипак био „из интереса”. Многи људи који имају везе са кошарком питају се зашто му је потребно да се „петља” са Звездом, када има три хале и стотину играча под контролом, а признат је и као један од „највећих произвођача кошаркаша”. Они који гледају шире наглашавају да му је ово шанса да и „политички оживи”, јер би као председник најпопуларнијег клуба, са два милиона навијача, добио и прилику за медијску промоцију. Ако се има у виду колико је вешт – што му признају и његови највећи противници – повратак на Мали Калемегдан требало би да буде игра на сигурно. То значи да би „споразум о сарадњи” Звезде и ФМП-а, друштвеног и приватног клуба, био такав да се у сваком тренутку зна шта припада ФМП-у (Човићу) и да би неко други (можда држава…) требало да покрије губитке „црвено-белих”.

Радна група Црвене звезде, у којој главну реч води Божидар Маљковић, куцала је на врата многих тајкуна и нико није био заинтересован да се „ороди” с њом (наводно, због тога што је свачија и ничија) па произилази да је Човић храбар кад жели овакав аранжман. Ништа мање не ризикује ни Маљковић који би „штрафту” у Марбељи, кафу у Паризу, стручна предавања широм света за 20.000 евра – заменио „рудником” у којем би морао крваво да копа до првог трачка светлости.

Али, постоји низ питања која морају да претходе осталима. Једно од њих је могући сукоб интереса, односно регуларност такмичења, јер, упркос томе што би Човић „замрзнуо” свој статус у ФМП-у, нико не би могао да оспори да би сусрет Звезда-ФМП био „братски дерби”. Тим пре што би гро добрих играча ФМП-а попунило тим „црвено-белих”.