Kad je teško – Čović

Košarkaški klub Crvena zvezda, koji njegovi najokoreliji protivnici zlobno nazivaju „KK naredna sezona”, nadomak je novih korenitih promena koje bi trebalo da sprovede njegov, i veliki navijač i ljuti rival – Nebojša Čović. I to uz pomoć sada pozvanog trenera svetskog kalibra Božidara Maljkovića koji je sredinom osamdesetih otišao iz Zvezde kao „nedovoljno dobar” i sa splitskom Jugoplastikom dva puta uzastopce osvojio Evropu.

Zvezda više od drugih klubova deli sudbinu društva, što se videlo i neposredno posle 5. oktobra 2000, kada je iz socijalističkih ruku prešla u demokratske, istakavši kao svoj cilj da uđe u „evropsku košarkašku uniju” (Evroligu). Od tada je prošla kroz dve faze – „evropska Zvezda” i „Zvezda iznad svega” – oličene u najskupljim trenerima u regionu: Zmagu Sagadinu i Draganu Šakoti (i jedan i drugi dobijali su godišnje oko 250.000 evra) i predsednicima Živoradu Anđelkoviću i Mirku Petroviću.

Iako je nekoliko godina imala znatno veći budžet od Partizana, to joj nije pomoglo da makar jednom ozbiljnije ugrozi taj klub, pa se poslednja tri-četiri leta iznova pominje – „brak” sa Nebojšom Čovićem. Letnji pogledi ka Železniku, sedištu Čovićeve košarkaške imperije, mogli bi da se objasne izbornim sloganom: „Kad je teško – Čović”!

Čović, koji je pre desetak godina bio i Zvezdin potpredsednik, rekao je da „za razliku od nekih, nikada nije krio da je zvezdaš”, pa čak i da je „cigan” (viši stupanj zvezdaštva), ali da bi „brak” sa Zvezdom ipak bio „iz interesa”. Mnogi ljudi koji imaju veze sa košarkom pitaju se zašto mu je potrebno da se „petlja” sa Zvezdom, kada ima tri hale i stotinu igrača pod kontrolom, a priznat je i kao jedan od „najvećih proizvođača košarkaša”. Oni koji gledaju šire naglašavaju da mu je ovo šansa da i „politički oživi”, jer bi kao predsednik najpopularnijeg kluba, sa dva miliona navijača, dobio i priliku za medijsku promociju. Ako se ima u vidu koliko je vešt – što mu priznaju i njegovi najveći protivnici – povratak na Mali Kalemegdan trebalo bi da bude igra na sigurno. To znači da bi „sporazum o saradnji” Zvezde i FMP-a, društvenog i privatnog kluba, bio takav da se u svakom trenutku zna šta pripada FMP-u (Čoviću) i da bi neko drugi (možda država…) trebalo da pokrije gubitke „crveno-belih”.

Radna grupa Crvene zvezde, u kojoj glavnu reč vodi Božidar Maljković, kucala je na vrata mnogih tajkuna i niko nije bio zainteresovan da se „orodi” s njom (navodno, zbog toga što je svačija i ničija) pa proizilazi da je Čović hrabar kad želi ovakav aranžman. Ništa manje ne rizikuje ni Maljković koji bi „štraftu” u Marbelji, kafu u Parizu, stručna predavanja širom sveta za 20.000 evra – zamenio „rudnikom” u kojem bi morao krvavo da kopa do prvog tračka svetlosti.

Ali, postoji niz pitanja koja moraju da prethode ostalima. Jedno od njih je mogući sukob interesa, odnosno regularnost takmičenja, jer, uprkos tome što bi Čović „zamrznuo” svoj status u FMP-u, niko ne bi mogao da ospori da bi susret Zvezda-FMP bio „bratski derbi”. Tim pre što bi gro dobrih igrača FMP-a popunilo tim „crveno-belih”.