Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порези далеко већи него што привреда може да поднесе

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије” тражи од владе реформу пореског система и смањење пореских обавеза
(Фото А. Васиљевић)

Реформа пореског система и смањење пореских обавеза – две су ставке с којима ће пред Владу Србије до краја године изаћи Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије”. Циљ њиховог настојања је увођење веће правне сигурности и омогућавање већег учешћа привреде у креирању закона, због чега увелико и раде анализу о могућем смањењу пореза која ће бити завршена до краја 2021. Да би се умањењем пореских стопа смањила и сива економија и повећали приходи у буџету, привредници ће тражити да се оптимизује јавна управа и повећа контрола на граници да би се избегао шверц.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, такође сматра да порези нису прилагођени реалним могућностима привреде, посебно када се зна да се о реформи пореског система говори више од 20 година.

– У Србији не постоји прогресивни систем опорезивања зарада који иначе постоји свуда у Европи, с изузетком неких источних земаља. Код нас је проблематично то што држава, то јест локалне самоуправе, систем јавне управе и државни фондови, имају проблем са својим приходима, а то се види кроз стално повећавање броја парафискалних намета и подизања пореских облика. Прави пример је скок пореза на имовину, ту највише видимо да држава има проблем са приходима – наглашава он, додајући да би за привреду било корисније да се уведе прогресивно опорезивање зарада и редукује број парафискалних намета.

– Много би боље било да је систем као, рецимо, у Мађарској, где је стопа ПДВ-а 27 одсто. Тамо је ипак број парафискалних намета мањи него у Србији. Висока стопа ПДВ-а је мали удар за потрошњу у почетку, али ако растеретите фирме са друге стране, оне ће лакше плаћати тај ПДВ, а услови пословања биће једноставнији – објашњава Рајић.

Код нас је број парафискалних дажбина огроман, па нико ни не може да их попише, а уз то имамо и 13 стандардних пореских облика: порез на зараде, на имовину, ПДВ, порез на добит...

Које би онда порезе требало најпре смањити?

– Пре свега порез на имовину, јер рецимо велике компаније обрачунавају порез на имовину по фер, тржишној вредности, а малим и средњим предузећима је то укинуто, и то на онолико колико им утврде локалне самоуправе. Зато тај порез плаћају по квадрату имовине, вишеструко више и по 20 пута више него што то плаћају велике компаније. За последњих осам година, порез на имовину је „скакао” од 80 до 1.200 процената. У просеку 600 до 700 одсто, а за толико процената никоме није порасло пословање у наведеном периоду – подсећа Рајић.

Проблем Србије је и то што држава нема студију реалног оптерећења привреде.

– Када држава одређује порезе она мора да их разграничи по делатностима и да има тачан увид у којим областима људи остварују веће приходе, па онда да њих опорезује већим стопама, а тамо где се остварују мањи приходи, то да не ради у толикој мери, јер у противном они неће имати рачуницу да обављају посао легално – наводи Рајић, додајући да када би студија постојала, према њој би се могли и доносити порески закони.

– Крајњи циљ је наплата пореза, да држава има стабилно финансирање, да порези буду једноставни за наплату, да их не буде превише, да се зна када се тачно, у ком периоду плаћају и да се зна како су израчунати, по којим критеријумима. Једноставност и транспарентност, и најважније – да постоји платибилност, а то је да једна фирма све то може да плати како јој не би опстанак био угрожен. Јер, ако се то догоди, ако јој пословање буде угрожено, онда ће људи одмах гледати да преживе, да лажу државу, повуку се негде у сиву зону пословања, а то није никакво решење проблема – закључује Рајић.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сивошевић
"платибилност"? ко је умотворац да му захвалим?
Lazar
Потпуно нејасна пореска политика, свака скупштина општине удара како жели и колико жели, врло често ти износи увелико премашују реалну могућност привреде да одговори, ту се онда ствара та сива зона корупције. Привредник жели да плати али не може, и тада тражи начин да избегне обавезу плаћајући у знатно мањем износу особу или више њих да му то реше. Прљав нам је тај систем без правила и адекватне регулативе, општинама је у том смислу дата превелика власт а без адекватних стручних служби.
Mile.
Od kraja 2012. su povećane obe stope PDV-a, sa 18 na 20% i sa 8 na 10%, uvedena 8.2015. akciza na struju 7.5%, nazidane akcize na gorivo. Na sajtu Min. finansija, Dokumenti/Makroekonomski podaci/Mak. i fiskalni podaci/Tabela 3, red 14+18, može da se vidi da je udeo akciza i PDV-a sa prosečno 14.26% od 2008-2011, skočio na 15.57-15.94% BDP-a (Tabela 1, red 5) u periodu 2016-2020. Tako je ova vlast uzela od naroda i privrede 500 mlrd dinara više. A uprkos tome imamo rekordan dug od 29.6 mlrd €.
Srki
Evo, radim 6-7 godina sa svojom firmom, još ne nađoh knjigovođu koji zna da mi proceni poreze na osnovu planiranih prihoda i rashoda, i nađe optimalni način isplate dobiti. Naš poreski sistem je prekomplikovan, i nikada ne znate sa koje strane će udariti novi namet. Inače, progresivno oporezivanje postoji, u vidu neoporezivog dela, maksimalne osnovice, poreza na godišnji dohodak sa stopama od 10 i 15%.
Иван Грозни
Тим питањима се баве порески саветници које треба поштено платити. Вођење пословних књига и пореско саветовање су два различита посла.
PSA
To je problem svuda ne samo kod nas, te se zato na kraju svode računi. Samo što u SAD dobiješ keš bez problema nazad ako si preplatio dok kod nas ide poreski kredit ali i to su pare. Sa duge strane, način isplate dobiti je svuda magija računovođe da bi ti uštedeo na porezu. Tu ti ni u drugim državama druge pomoći nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.