Легитимна борба Милорада Додика

Милорад Додик, члан Председништва БиХ, спада у ретке политичаре из РС који се годинама никако не мире с чињеницом да су од потписивања Дејтонског споразума 1995. до данас систематски одузимане надлежности РС, како би се проширивале и јачале функције органа и институција БиХ.

До данас је РС наметнуто 140 законских решења, а да претходно нису вођене озбиљне расправе о томе да ли је то у складу с Дејтонским споразумом. До тих промена у прошлости није дошло после преговора и договора. Чињено је то сталним притисцима, уценама, смењивањем с положаја и хапшењем. Тако је добијена изнуђена сагласност за многе од тих уступака на које су пристајали у РС. Све је то било омаловажавајуће, што је додатно чинило атмосферу напетом. Треба подсетити да је високи представник сменио и председника РС др Николу Поплашена, да је на сличан начин елиминисао и премијера Мирка Шаровића. Високе представнике уопште није занимало како се такве одлуке преламају у свести челника у РС и грађана овог ентитета.

У таквој ситуацији, кад се искључиво „снагом јачег” намећу решења РС, потпуно је разумљиво незадовољство бивших и садашњих политичких представника овог ентитета, који је све више остајао без својих изворних надлежности. Нису високи представници уважавали примедбе ни аргументе стручне јавности, већ су спроводили своје одлуке, иза којих је стајала међународна заједница.

Ако се буде наставила ова њихова активност, а по свему судећи хоће, онда се сасвим поуздано може предвидети како би се једног дана РС могла „утопити” у БиХ.

Ради се то отворено, па се често може чути да РС треба укинути, јер је то по неким изјавама „геноцидна творевина”, која не треба да остане у овом облику. Тим притисцима прикључују се и политички представници Бошњака. Једну изјаву у том смислу изнео је ових дана и господин Шефик Џаферовић, члан Председништва БиХ. По његовом мишљењу, главни проблем је Милорад Додик, који би морао бити смењен са садашње функције, јер је реметилачки фактор.

Оваква политика доводи до све већег и оправданог незадовољства у РС, чији су представници поставили своје „црвене линије”. Уместо да се форсирају дијалог и компромиси између све три стране, и даље су на делу самовољни поступци међународне заједнице, које подстичу политички прваци из СДА.

Потрошено је 26 година како би се створила функционална држава БиХ, а свима је јасно да су то протраћене године. Уместо да се стање у БиХ стално поправља, оно постаје све горе, што наводи на закључак да међународна заједница није успела да створи једну озбиљну државу у којој би сва три народа била задовољна својим местом у њој. Очито је да потези који су до сада повлачени нису уважавали реалност.

Кад је то тако, онда је потпуно легитимна борба Милорада Додика, који се одлучио на отпор и тражи повратак функција одузетих од РС. Нека јачају заједничке институције БиХ, али нека то буде ствар преговора и договора све три стране – Срба, Хрвата и Бошњака. Мора се повратити поверење међу сва три народа, којег одавно нема.

Радослав Медић,
новинар, Оџаци