Последњи дани Ваљевске Грачанице

Храм Светог Архангела у селу Тубравић у кањону реке Сушице подно Повлена, у народу познат као манастирска црква Ваљевска Грачаница, биће потопљен у вештачком језеру Јабланица чим се заврше радови на изградњи бране Ровни на Повленској Тари.

Републички завод за заштиту споменика културе прогласио је овај храм спомеником културе од друштвеног значаја и поводом изградње хидроакумулације дао сагласност за њено премештање ван домашаја воде. Међутим, нико није показао иницијативу за такав сложени технички подухват, па је извесно да ће црква бити потопљена.

Поузданих података о времену изградње цркве нема, апо народном предању, које се преноси са генерације на генерацију, она се доводи у везу са Немањићима.

Најстарији сачувани запис о храму Светог Архангела направио је Јоаким Вујић 1826. године. У њему се наводи „да је парохијска црква села Тубравић, Стубо, Кунице, Брезовице, Сушице, Ровни…, да је манастирска црква зидана од ломљеног камена, заливаног живим кречом, дебелих зидова, под покривен облим каменом”. У апсиди олтара, испод малтера, својевремено је откривен бледуњав траг старих фрески, један од доказа старости цркве.

О могућем периоду настанка Ваљевске Грачанице говоре и археолошки налази из периода 15. и 16. века пронађени током истраживања којим је руководио др Ђорђе Јанковић, доцент Филозофског факултета у Београду. У близини цркве налази се средњовековно гробље које народ назива „мађарско”, док се уз оближњи поток налази „Вигањ” чије име указује на некадашњу рударску и ковачку активност у овом крају.

– У кањону реке Сушице налази се мала пећина испосница, док се на брду Параћ налазе трагови некрополе са надгробним споменицима-стећцима од којих се један налази и у порти Ваљевске Грачанице – каже Жељко Јеж, археолог из Ваљева.

Док је све ближи тренутак када ће вода наткрити Ваљевску Грачаницу, завршавају се радови на брани Ровни високој 70 метара која ће бити од изузетног значаја за овај регион. Из хидроакумулације Јабланица, која ће зауставити токове Повленске Таре, Ћетине, Сушице, Јабланице и многобројних планинских потока са Маглеша и Јабланика, водом ће се снабдевати Ваљево, Лајковац, Уб, Осечине, села Погорине, Колубаре, Посацине и Термоелектране „Никола Тесла Б” у Обреновцу. Радове изводе „Енергопројект-нискоградња”, „Хидротехника” и ЈП „Колубара” из Ваљева.

– Радови на овој акумулацији почели су још деведесетих година прошлог века, али су због ратова и недостатака новца прекидани. Од 2003. године поново су интензивирани, направљен је обилазни пут око будућег језера. Радило се и дању и ноћу, никла је брана у коју је до сада уграђено више од 2.000 кубних метара земље, бетона и камена. Пуњење језера очекује се следеће године – каже Милан Милутиновић, директор ЈП „Колубара” из Ваљева истичући задовољство што није било спорова са становништвом које ће због језера морати да се исели на више коте, односно будућу обалу.

Светозар Ђукановић из Стуба свестан је да ће овај крај имати користи од бране и да ће језеро постати локално море. Ето прилике и за сеоски туризам.

– Муж и ја смо добили новац за још непотопљену кућу, воћњак и ливаду. Живећемо у нашој кући док не почну да пуне језеро – објашњава Вера Ћебић из Грачанице.

Верници који долазе у Ваљевску Грачаницу, у којој службује парох Зоран Симић, волели би да је преселе на будућу обалу, али су свесни да је то тешко могуће. Браћа Драган и Владан Мирковић из села Кунице мисле да би ипак требало покушати преселити цркву. Није им свеједно што ће бити потопљен храм у коме су крштени и венчани њихови преци.

Миладин Живковић из Ровни каже да је можда боље да се не покушава са преношењем цркве која би тада могла бити тешко оштећена или уништена, већ да остане где јесте, па када је низак ниво језера да својом појавом из воде обрадује становништво овог краја.