Ковид 19 и смањена мишићна активност

Пандемија ковида 19 довела је до низа мера којима се сузбија њено ширење. Ограничавају се путовања, долази до самоизолације, избегавају се сусрети, прибегава се друштвеној изолацији, а некада се спроводи карантин. Те мере воде све дужем боравку у кући, поготово старијих особа. Наведени поступци доводе до смањеног кретања и умањења других физичких активности, што највише погађа градске становнике у геријатријском добу (особе старије од 65 година). Уз смањену физичку активност, која доводи до губитка скелетне мускулатуре и смањења мишићне снаге, често у поменутим условима долази до промене дијете, тако да се повећавају наслаге телесних масти. Ове измене телесног састава у старијем организму повезане су с појавом или убрзаним развојем разних болести, као што су дијабетес, остеопороза, депресија, кардиоваскуларна болест и когнитивни пад. У таквој ситуацији отпорност према инфекцији вирусом корона се смањује, а ако до инфекције дође, клиничка слика је тежа. Зато није случајно да ковид 19 односи многе старачке животе.

Недавно ми се из удаљеног града јавио познаник старији од 80 година који је оболео од саркопеније (гр. „саркс” – месо, мишићи; „пениа” – губитак) с питањем шта је довело до тог поремећаја. Најважнији фактори који доводе до мишићне атрофије и дегенерације у тој махом старачкој болести су смањена физичка активност, гојазност и неправилна исхрана. У саркопенији скелетна мишићна маса прогресивно опада и снага је све мања (ходање је успорено и стисак шаке све слабији), а масне наслаге се нагомилавају тако да је телесна тежина често непромењена. До смањене физичке активности доводе и тешка обољења или специјална стања, нпр. малигне болести, реуматоидни артритис, кахексија, малнутриција, имобилизација због фрактура и седећи начин живота. (Седећи начина живота једног племића савршено је, 1859. године, описао Иван Гончаров у роману „Обломов”.) У случају да се особа не може кретати, она мишићну активност треба да одржава изотоничним и/или изометријским вежбама, а исхрана старије популације требало би да буде богата протеинима и поврћем, уз смањено уношење скроба (нпр. кромпир) и других угљених хидрата (посебно избегавати шећер) и елиминацију алкохолних пића, а неопходно је водити рачуна о оптималном уношењу витамина Де, који подстиче имунитет.

У доба ковида 19 многе старије особе избегавају физичку активност. Можда ће ова болест, изазвана вирусом корона (САРС-КоВ-2), још дуго трајати јер многи становници неће да се вакцинишу и вирус има шансу да ствара нове варијанте које се брже шире и опасније су. Зато би све старе особе требало да одржавају физичку активност јер ће пасивност неке одвести чак у саркопенију – болест са смртним исходом. Лекари би требало да спречавају ризик од акутне саркопеније тако што би приликом сваког прегледа проценили мишићну снагу и проверили исхрану старијег пацијента, поготово оних који су прележали ковид 19.

Академик Рајко Игић,
аутор књиге „Основи геријатрије”, Бања Лука, Медицински факултет