Тајне надреално дугог трајања

Док Новак Ђоковић упорно наставља да ниже победе, цео свет има прилику да учи о тајнама надреално дугог трајања на врху. Нису оне лако видљиве. Када је сам покушавао да их објасни, често није схватан озбиљно, а још чешће његове изјаве нису биле разумљиве најширем кругу навијача, навиклих на најједноставнији, увек исти спортски језик.

Тако су крај многих прошли и Ђоковићеви коментари о менталном аспекту спортских припрема, непосредно после експресне победе против Андреја Рубљова (6:3, 6:2), којом је у Торину девети пут обезбедио учешће у полуфиналу завршног годишњег АТП турнира најбоље осморице света:

– И после свих ових година и даље дрхти рука, зноји се длан, јављају се грчеви у стомаку. Људи смо, имамо емоције, то не може да се избегне, али оно што може да се контролише јесте како управљати тим емоцијама. Ја сада знам да је све то пролазно и да зависи од окружења. Искуство пуно помаже, али и ментални рад. Мало се прича о томе, људи се придржавају флоскула „буди јак, тренирај јако”. Ја сам више за то да радиш паметно, а пре свега да разумеш самог себе.

Невероватни низ резултата све више ућуткује оне који су исмевали Ђоковићеве покушаје најразличитијих врста да усклади око себе и у себи све што му је потребно. У том мозаику успеха, састављеном од хиљаду детаља, повремено и кључни људи око њега проговоре, доказујући увек изнова да је у наизглед једноставном чину пребацивања лоптице сваки од њих неопходни део истог тима. Све чешће чујемо Марјана Вајду и његове очинске ставове, а последњих година и Горана Иванишевића без длаке на језику, с оштрим коментарима којих нико није поштеђен.

Дошло је време да део тајни открије и Улисес Бадио (43), члан тима од маја 2017, пристигао у време највеће кризе резултата и сарадње са штабом. По благородном изгледу и понашању, увек с осмехом, аргентински физиотерапеут италијанског порекла подсећа на Вајду и врло добро се уклапа са свима у штабу. Овог фебруара је прошао најтежи тест у Мелбурну, када је Новак с озбиљном повредом трбушног мишића у трећем колу стигао до девете титуле, на тешко објашњив начин.

Многе ће изненадити колико пажње један физиотерапеут посвећује духовном и менталном аспекту, баш као и спортиста којем је посвећен:

– Почео сам да радим за АТП у Риму 2011/12, где сам се редовно сретао с Новаком. Увек сам имао високе циљеве и сањао да сарађујем с најбољим. Због тога сам одбијао многе понуде до 2017, када ме је позвао да му помогнем због проблема с лактом. Дошао сам у периоду када је био без штаба. Пошто смо нас двојица били сами, успоставили смо јаку везу и добро се упознали. То је било веома важно. Одговорност у раду с тенисером као што је Ђоковић је 200 одсто, јер такав спортиста је као „ферари”, у сваком тренутку можете да га оштетите. Морате да познајете његову анатомију и своју професију, као што он познаје своје тело. Било је важно што сам имао широко искуство, па и на алтернативном и холистичком нивоу, студирајући кинеску медицину дуги низ година.

Тако је остварена и духовна блискост:

– Поред холистичког приступа, он има веома специфичну животну причу, баш као и ја. Не знам да ли нас је то зближило, али нам је помогло да имамо веома посебну свакодневну осетљивост и ширину приступа када доносимо одлуке. Уједињујемо рад на телу и духу, не толико на нивоу религије, јер свако има своју. Обојица смо духовно усмерени и спремни да медитирамо и учимо. Заједно проводимо доста времена у тишини и често радимо без речи.

Ангажовање физиотерапеута је целодневно, не само Улисесовим „магичним рукама”, како их је Ђоковић више пута назвао:

– Не могу да проведем четири сата лечећи га, а затим да га видим тек пре меча. Морам да га пратим у сваком тренутку, чак и када седи да видим какво му је држање, или да знам колико је воде попио, или колико је појео. Или да ли је дуго разговарао с неким преко телефона, јер сваки детаљ може да га промени. Истраживања показују да и приликом изласка спортисте на терен људи који га храбре стварају стрес и утичу на тензију мишића, што може да доведе и до повреда. Зато радимо на менталном нивоу, да буде стално свестан свога тела и да брине о њему.

Бадио верује да Ђоковићева врхунска форма може још дуго да траје:

– Он је крајње необична особа, ванземаљац... Гледа на сваки детаљ, веома је осетљив и никад није задовољан. Зато је шампион. Радио сам с њим ствари које никада нисам могао с другима. Пре неки дан Златан Ибрахимовић му је испричао како је најбоље играо фудбал са 35 година. Увече, док смо радили, рекао сам Новаку: „Да ли схваташ да твоја следећа година може да буде најбоља?” Важно је да зна да још има много година пред собом, барем четири или пет на највишем нивоу.