Тамна мрља на еколошкој држави

Никшић – Мало која општина у Црној Гори може се попут Никшића похвалити да се на њеном подручју налази тако велики број извора и тече толико потока и река (24 водотока и 49 извора). Од великог значаја како за овај крај тако и за целу Црну Гору су и четири акумулациона језера. Воде језера Слано, Крупац и Вртац покрећу ХЕ „Перућицу” и обезбеђују милионе киловат-сати електричне енергије. Језеро Ливеровићи у никшићкој Жупи већ пола века снабдева водом Жељезарине погоне.

Природа је била дарежљива према општини, међутим, неки њени житељи и предузећа заборављају да је Црна Гора септембра 1991. донела Декларацију којом је проглашена за еколошку државу. Тај акт је унет и у нови црногорски Устав из 2007. према коме је Црна Гора „демократска, социјална и еколошка држава”. Прихваћене су и обавезе из декларације УН и конвенције УН о биолошкој разноврсности.

Заживела је еколошка такса на моторна возила која улазе у Црну Гору и све аутомобиле приликом регистрације. Локална власт у Никшићу, следећи пример црногорског Министарства туризма, пре неколико дана увела је еко таксу од 20 евра за објекте чија изградња тек започиње. У Републици од ове таксе рачунају на годишњи прилив од око 20 милиона евра, а у општини знатно мање. али, ако се пође од започете и планиране градњи, ни тај приход неће бити занемарљив.

Од бројних еко дажбина грађани, ако је судити по стању око корита река и језера, сигурно неће добити чистији ваздух ни бистрију воду. Хиљаде тона песка за потребе грађевинарства извађено је из корита Грачанице. Неке фирме и гађани још од те реке имају велике користи. Зета и Мркошница, заједно са Бистрицом, деценијама су биле најчистије реке. Хиљаде Никшићана се купало у њиховим водама. Данас је сасвим другачије. Отпадне воде из Жељезаре, млекаре и других приватних фирми на обалама истачу се у реке. Воде са подручја целог града у време киша спроведене су у корито Мркошнице која тече кроз насељено место. Иако је Електропривреда ЦГ у обавези да сваке године чисти њено корито, она то ради сваке треће или четврте.