Спас од врућине у сенци куле од песка

Скривен од знатижељних погледа, чини се да је тамо на обали Дунава заборављен од свих. Смештен на врху Великог ратног острва, земунска оаза Лидо нема богзна шта да понуди гостима, јер нема струје, оскудева и у води, има један тоалет за бројне купаче, не постоји ниједна продавница, али то ипак не смета посетиоцима да уживају у чаролијама овог острвцета. Некада се до плаже долазило преко планктонског моста, који ове године, из мање-више познатих разлога није постављен, па купачи реку прелазе чамцима, а карта до острва и назад стаје 80 динара. Некима је вожња бродићем боље решење од мостића, док има и оних који избегавају Лидо, јер како кажу, плаше се вожње чамцем. Један од њих је и чика Милоје Петровић, који шета обалом Дунава, али му, како је рекао, не пада на памет да чамцем дође до Лида, јер се плаши. Чега, није умео да објасни.

А тамо на плажи, троје малишана – Миа, Милан и Драган под будним оком маме Клаудије, правило је куле од песка. С времена на време љутили су се на таласе који су рушили њихово ремек-дело.

Мало даље од њиху реци су се играле деветогодишње Наташаи Маја. Њихова другарица Марија спремала се да уђе у воду, али јој је било хладно. Мало су јој припомогле вршњакиње, прскајући је, на шта је девојчица бурно реаговала, наљутила се и вратила на пешкир.

Спас од врућине многи су потражили у једином локалу на острву. Цене пића исте су као у престоничким кафићима, а према речима власника објекта, припадници јачег пола најчешће наручују пиво, док се даме расхлађују соковима. Да и нежнији пол уме да потегне за алкохолним пићем доказале су две времешне баке, испијајући, на плус 33 степена, хладан јечмени напитак.

– Могу да попијем десет ових воћних сокова, али ништа не може да ми утоли жеђ као пиво – каже Дара из Новог Београда, која је на плажу дошла са троје унучади, која су како је рекла, ту негде у близини.