Spas od vrućine u senci kule od peska

Skriven od znatiželjnih pogleda, čini se da je tamo na obali Dunava zaboravljen od svih. Smešten na vrhu Velikog ratnog ostrva, zemunska oaza Lido nema bogzna šta da ponudi gostima, jer nema struje, oskudeva i u vodi, ima jedan toalet za brojne kupače, ne postoji nijedna prodavnica, ali to ipak ne smeta posetiocima da uživaju u čarolijama ovog ostrvceta. Nekada se do plaže dolazilo preko planktonskog mosta, koji ove godine, iz manje-više poznatih razloga nije postavljen, pa kupači reku prelaze čamcima, a karta do ostrva i nazad staje 80 dinara. Nekima je vožnja brodićem bolje rešenje od mostića, dok ima i onih koji izbegavaju Lido, jer kako kažu, plaše se vožnje čamcem. Jedan od njih je i čika Miloje Petrović, koji šeta obalom Dunava, ali mu, kako je rekao, ne pada na pamet da čamcem dođe do Lida, jer se plaši. Čega, nije umeo da objasni.

A tamo na plaži, troje mališana – Mia, Milan i Dragan pod budnim okom mame Klaudije, pravilo je kule od peska. S vremena na vreme ljutili su se na talase koji su rušili njihovo remek-delo.

Malo dalje od njihu reci su se igrale devetogodišnje Natašai Maja. Njihova drugarica Marija spremala se da uđe u vodu, ali joj je bilo hladno. Malo su joj pripomogle vršnjakinje, prskajući je, na šta je devojčica burno reagovala, naljutila se i vratila na peškir.

Spas od vrućine mnogi su potražili u jedinom lokalu na ostrvu. Cene pića iste su kao u prestoničkim kafićima, a prema rečima vlasnika objekta, pripadnici jačeg pola najčešće naručuju pivo, dok se dame rashlađuju sokovima. Da i nežniji pol ume da potegne za alkoholnim pićem dokazale su dve vremešne bake, ispijajući, na plus 33 stepena, hladan ječmeni napitak.

– Mogu da popijem deset ovih voćnih sokova, ali ništa ne može da mi utoli žeđ kao pivo – kaže Dara iz Novog Beograda, koja je na plažu došla sa troje unučadi, koja su kako je rekla, tu negde u blizini.