Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Триптих из Његошеве

Власти издају индулгенције и охрабрују екстремизам прикупљајући гласови за изборе. Упозоравам да режим тако на себе преузима огромну одговорност

Генерал је тамо где му је место, у затвору, али његов лик слободно лебди српским земљама регрутујући националисте и узнемиравајући све оне који се питају докле ће званична власт у Београду да благонаклоно тетоши екстремисте.

Многа озбиљна питања крију се испод неколико квадрата београдске фасаде осликане портретом Ратка Младића, кога једни славе као „хероја”, а други су покушали да уклоне мурал згрожени величањем осуђеног ратног злочинца и повратком у ратна времена.

„Мурал мора пасти”, поручивали су грађани и активисти за људска права, али обележје срама опстаје захваљујући властима. Министарство унутрашњих послова је забранило акцију под отужним изговором одбране „реда и мира”.

Власт је преко ноћи узнапредовала до правне државе и претворила се у заговорника слобода док лицемерно држи еквидистанцу према муралу кроз који се прелама суштина односа државе према злочинима последњих ратова, помирењу у региону, новијој историји и улози појединих Срба у њеним најмрачнијим епизодама.

Не ради се о суочавању с прошлошћу, како се често чује. Сви се суочавају с прошлошћу само једни на један, други на други начин. Ради се званичној политици која се на разне начине обавезала да неће штитити ратне злочинце. Та обавеза се стално минира.

Рат бочицама спреја ескалирао је у централној београдској општини и пренео се с фронта Сребренице у Први и Други светски рат, док власти мирно посматрају најновију оргију национализма. Србији прети да се сврста на погрешну страну историје.

Када је Младићев мурал протресао Београд, узнемирио Србију и забринуо суседе и демократски свет, освануле су – под заштитом ноћи и надлежних – још две урбане фреске: Драже Михаиловића и војводе Живојина Мишића. Прва носи потпис четничке песме „Све су страже...”, друга текст: „Генерале, опкољени смо! Одлично, рођени мој, сад можемо да нападамо у свим правцима!”

Испаде да су националисти у црном опкољени, угрожени. Око њих разуздани активисти који причају о геноциду, све издајник до издајника. Нападај у свим правцима!

Избор ликова тумачим као потврду организованости и промишљености налогодаваца. Враћање у Други светски рат на страни четника и нацистичког колаборанта логичан су исказ великосрпског националистичког омраза према партизанима који су, да их подсетим, победници тог рата.

Враћање у Први светски рат и на славног војсковођу Колубарске битке замишљено је да зачепи уста критичарима Младића и Чиче. Триптих у Његошевој улици обједињава три лика како би се сваки покушај њиховог уклањања представио као удар на српство. Провидно је то и јадно.

Ранија демократска власт је, хтела то да призна или не, омогућила успон четништва по Србији. Онда је равногорски покрет почео да царује и по Републици Српској, где је генерал Младић ратовао под истом оном капом војводе. На крају је завршио као командант геноцида.

Тако гласи квалификација садржана у пресуди суда Уједињених нација, али систематски је пропуштана шанса да јавност Србије буде упозната са свиме што се током рата догађало у Босни и Херцеговини. Кобно прећуткивање и неспремност на суочавање с пуном истином поново се исказало када власт демократа није имала храбрости да учини могуће болан, али неопходан рез.

Скупштина Србије је марта 2010, на предлог Демократске странке, усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници, која се позива на пресуду Међународног суда правде. Пресудом је утврђено да је у Сребреници јула 1995. извршен геноцид, али у тексту се осуђује злочин на начин утврђен пресудом поменутог суда, без помињања термина геноцид.

Постављен је правни темељ за оспоравање геноцида. Како тада, тако и данас. Скупштина Србије је у октобру одбила расправу о резолуцији о геноциду у Сребреници. Наравно да таква власт тражи да се хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић извини што је прекинуо интервју с новинаром Танјуга који је порицао геноцид.

Зашто би власт допустила да се уклони срамни артефакт генералу који је био осведочени херој садашњег председника Србије? Сви памтимо како је табле у Булевару Зорана Ђинђића прекривао афишама „Булевар Ратка Младића”.

Био је то позив националистима да неког каснијег дана осликају генерала у центру Београда. Самозвани бранитељи, а суштински рушитељи Српства, створили су оне који живе у уверењу да је Младић херој, разјарене младе људе којима национализам уништава разум.

Власти издају индулгенције и охрабрују екстремизам прикупљајући гласови за изборе.

Упозоравам да режим тако на себе преузима огромну одговорност. Регрутациони центар СНС-а добија бираче, а Србија нове индоктриниране националисте који, за разлику од оних на власти, и не памте страхоте последњих ратова.

Опасна је то и кратковида игра у којој се власт сада разоткрива. Кривица због које ће, кад-тад, неко морати да одговара. Једном се, после оних година, показало ко је у праву. Показаће се поново.

Не граде се ове оцене само на врачарском муралу Младићу и десетинама његових слика широм Србије. Озбиљно су поремећене елементарне моралне вредности. Ово је земља у којој је водитељка једне телевизије с националном фреквенцијом очарана тортом коју је послао Милорад Улемек Легија, који у затвори служи казну од 40 година због убиства Зорана Ђинђића. „Џентлменски”, коментарисала је она не скидајући осмех. „Тај гест је стварно посебан.”

„Стварно је посебна” и петиција за ослобађање још једног „српског хероја”, Легијиног колеге и премијеровог директног егзекутора. Њен иницијатор, још један осуђену ратни злочинац, Драган Васиљковић, у Бањалуци је отворио канцеларију „Фондације капетан Драган”.

Помагаће фондација „утамниченим српским херојима који су по казаматима широм света само зато што су бранили српске интересе, носећи српску униформу и борећи се под српском заставом”. То што су неки од њих починили најтеже ратне и злочине против човечности нема везе.

Континуитет једне националистичке политике потврђује однос српске власти према ратним злочинима. Причају о будућности, а гурају у најтамнију прошлост. Нова Национална стратегија за процесуирање ратних злочина у Србији 2021–2026, усвојена у октобру, пала је на првом испиту. Ако је генерал Младић икона ове власти, у озбиљном смо проблему.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sima
Moja zena je iz Republike Srpske i ona mi kaze iz prve ruke da nije bilo generala, ne bi bilo ni njih. Kada je uhapsen, plakala je kao da je neko rodjeni umro. Meni je to dovoljno.
Neutralni Posmatrac
"Сви се суочавају с прошлошћу само једни на један, други на други начин." Па ево, нека нам г. Јакшић објасни како се суочавају Албанци са Косова и Хрвати, можда нешто и научимо.
Lazar
Normalno je da mi o Ratku Mladicu imamo razlicita misljenja. Ali, ostaje pitanje : Kakvo misljenje ce Svet imati o Srbiji koja u sred Beograda velica osudjenog ratnog zlocinca ?
Srdjan Loncar
Zamisli koliko je to bedno i jadno da ste dosli do toga da su recimo u RS proglasili kolonij-zakon (1 stranac izdao proglas-zakon!) da svi mi Srbi Sveta koji smatramo da se u S desio strasan zlocin ali ne genocid mi treba da izdrzavamo nekoliko godina zatv kaznu!!Time ste priznali vas poraz. Ili napr naterali ste CG da ponovo donese istu R o genoc. Ne moze Milosevic-Mladic da budu ratni zlocinci a Tudjman-Izet-Oric-Gotovina-Haradinaj da budu na slobodi, da umiru kao casni-moralni ratnici-lideri
Vojislav
Sećam se aforizma: U Hagu je svako nevin dok se ne dokaže da je Srbin.
Srdjan Loncar
Autor teksta ne vidi REALNOST. On vidi diktat i percepciju, koja treba da se stvori namoravanjem. Naravno da je tako nesto nemoguce izvesti. Ne mozes da namoras ni 3-godisnjaka a ne jedan takav ponosan narod, nase Srbe. Dakle realnost je da su Gotovina-Oric-Haradinaj za nas najveci ratni zlocinci u ovom zadnjem gradjanskom ratu. Prema ICTY-NATO oni su nevini kao bebe mogu da budu Predsednici PM da predaju na vojnim akadem. U slucaju Ratka Mladica sve je totalna suprotnost, on je za NATO-ICTY zl
Petar
Vojislave, u pravu ste, tako je ispalo. Trebalo je da glasi (kao i inat)
Vojislav
Petre, ne razlikujete ponos od inata.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.