Како препородити села Србије

У овом Програму за препород села Србије све су ствари речене. Како то извести? Вероватно је то остављено струци. Овде су постављена питања на која треба да дамо одговоре, вероватно ове: сагледавање развоја за најмање десет наредних година и контрола развоја од највиших државних органа.

Да не бисмо понављали грешке и да бисмо осигурали развој земљорадње у селима, потребно је да свака општина има тачне податке о становништву, земљишту и опреми коју имају земљорадници. На основу тачних података струка доноси одлуку како унапређивати земљорадњу у постојећим условима. Развој земљорадње је оправдан тамо где постоје природни услови за производњу хране и за живот. Расположиви услови за извођење разумне земљорадње оправдавају овај поступак организације сеоских домаћинстава: сточарско домаћинство, ратарско-повртарско, воћарско-виноградарско и мешовито домаћинство.

Четири су основне групе задатака у развоју производње хране: чување земљишта, воде и шуме, рационално коришћење енергије, удруживање струка – прерада и обавезно школовање земљорадника специјалиста да би били мајстори пољопривреде, да имају механизацију за рационално извођење радова и примену рационалних технологија: производња млека – 7.000–8.000 литара по крави годишње; 1.250–1.500 грама дневног прираста у тову свиња; 280–330 јаја по кокошки за годину; 20–24 прасета по крмачи за годину. У узгоју њивског биља, воћа, поврћа и грожђа принос треба заменити за квалитет, јер природни услови обезбеђују да скоро целокупна производња хране у Србији може бити брендирана и то је неопходно, незамењиво и могуће као општи смер развоја и потребе државе, уз поштовање специфичности регионалних планова. Зато су разумљиви даљи подстицаји за оне који су опстали на тржишту, али треба да знамо да је много важније шта решавамо субвенцијама него колико оне износе.

Зато, да бисмо преживели и да се не бисмо кајали, морамо да размишљамо другачије, да себи дајемо краће рокове, мењамо старе навике и начин размишљања.

Лука Радоја