Обамина пруска авантура

Серија блиставих наступа у досадашњем току међународне турнеје Барака Обаме – мисије представљања изгледног демократског кандидата за председника САД по земљама блиског и средњег истока, али и у државама које се сматрају кључним европским савезницима САД – могла би већ наредних дана да доживи нежељени преокрет. Уочи прекосутрашњег доласка Обаме у Берлин, аналитичари свих боја указују на деликатност посете немачкој престоници, уколико буде протекла онако како је планирана.

Програм сенатора из Илиноиса подстиче спекулације о приоритетном третману Немачке науштрб дипломатске уједначености у контактима са другим земљама континента.

„Јетко замерање пристигло је и са прве париске адресе”, известио је немачки недељник „Шпигл”, позивајући се на дипломатске изворе: „У Јелисејској палати се незванично, али и неприкривено указује да је француски председник Никола Саркози разочаран Обаминим планирањем турнеје. Очекивао је више наклоности од америчког госта, с обзиром на то да је лично унапредио односе Француске и САД. Више него било који други француски председник у претходних неколико деценија.

Критика лондонског Форин офиса, коју су као незваничну пренели водећи острвски медији, формулисана је у дипломатски блажем облику. Британски политичари, ипак, нису могли а да бар незванично не укажу да је посреди грубо кршење неписане традиције. Посете председничких кандидата и нових председника САД започињале су у прошлости, без изузетка, у престоници њиховог првог прекоокеанског савезника, у Лондону.

У Лондону, као и у Паризу, штавише, отворено се сумња у намеру Обаминог штаба да такозваним дипломатским рафинесама, стави светској јавности до знања који би европски партнер, у случају Обамине изборне победе, уживао највеће поверење Вашингтона.

У анализама које су се појавиле у немачким медијима отворено се спекулише да је Обама „темпирао” серију европских наступа не би ли, с једне стране, ставио до знања Уједињеном Краљевству да САД не гледају благонаклоно на преурањено повлачење британских војника из Ирака. С друге стране, Француској је стављено до знања да мора још много тога да допринесе, не би ли партнерски односи постали, уистину, прворазредни.

Као трећи, можда најинтересантнији наум Обаме, схваћен је планирани јавни наступ у Берлину. Сматра се да би требало да подстакне Немачку да, убудуће, увећа своје контингенте, одигра важнију улогу у мировним мисијама широм света. Пре свега у Авганистану. Наравно и у Ираку, али тек после прегруписавања америчких трупа између Тигра и Еуфрата, по постављању новог тежишта ратних операција у суседном Авганистану.

У Немачкој се истиче да је у протоколу предстојеће посете дефинисан разговор са канцеларом Ангелом Меркел и са министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером. Приликом потоњих посета Француској и Енглеској предвиђени су само разговори са француским председником Саркозијем, односно са британским премијером Гордоном Брауном.

„Шпигл” је са нескривеном дозом цинизма указао на план обраћања америчког председничког кандидата немачкој јавности – пред Стубом победе у Берлину. С обзиром на то да је тај стуб, у суштини, тријумфални споменик великонемачког царства – изграђен у славу победа Бизмарка против Данске, Аустријског царства и Француске, пред уједињење и осамостаљење Немачке у другој половини деветнаестог века – у јавности, од Минхена до Хамбурга и Берлина, поставља се питање да ли је овде реч о покушају рехабилитације, или, штавише, о ренесанси пруског војног духа. Или је посреди само краткотрајна „пруска авантура” Барака Обаме.

Оштрији критичари, познаваоци новије и далеко трагичније немачке историје – историје Трећег рајха – нису пропустили прилику да укажу на судбоносни значај локације коју је Обама изабрао за свој берлински јавни наступ. Стуб је својевремено постављен испред локације будућег Рајхстага. По наређењу Адолфа Хитлера 1938. године премештен је на трг Звезда, у данашњем зоолошком врту. Према Хитлеровим плановима, Звезда је требало да постане главни трг будуће „светске престонице” Германије. После коначне победе нациста, познатије као ендзиг.