Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОПУЛАРНА ПСИХОЛОГИЈА

Није срамота тражити помоћ

Важно је научити како се пролази кроз одређене проблеме и како се постављамо према стресним ситуацијамаОдлазак код психијатра или психолога и даље је велики табу, иако многи људи имају потребу за овом врстом помоћи
(Pexels)

У медијима су све присутније акције, текстови и прилози који треба да подстакну људе да уколико имају проблем потраже савете од стручњака. Нажалост, и даље се бројеви телефона специјализованих саветовалишта налазе при дну текстова и на крају прилога о новом случају самоубиства, породичног насиља, мобинга.

Анђелија Симић, мастер психологије, из Новог Сада, наводи да све чешће, боравећи у различитим друштвима, добија питање „Да ли ми је потребна психотерапија?”. Такође, упити исте садржине стижу јој електронском поштом, на фејсбук страници.

–  Питање „Да ли сам нормалан/нормална?”, такође је често. Оно представља одраз радозналости, понекад и жеље за променом, али на један прикривен начин. У нашем друштву још увек владају различите предрасуде за одласке код психолога/психотерапију – примећује наша саговорница.

Анђелија Симић (Фото лична архива)

Многи немају јасно сазнање шта и када, коме или где треба да се обрате па смо је замолили да разјасни неке од уобичајених недоумица.

– Већина има страх да се обрати за помоћ јер не зна тачно шта је уопште психотерапија, шта се „ради” код психолога. Пре свега психолог/психотерапеут ради с људима који имају проблеме, али не прописује лекове. Лекове може да пропише психијатар, а онда се код психолога/терапеута долази на разговоре, јер је психотерапија исцељење речима – одговара Анђелија Симић.

Ипак, то не треба замишљати као разговор у коме једна особа прича, а психолог само клима главом. Води се један интерактиван дијалог где учествују обоје. Психолог циљаним и усмереним питањима наводи особу да проникне у суштину свог проблема или тешкоће и води је ка путу решавања.

– Психолог помаже особи да схвати како није она једина која има проблем. Важно је како пролазимо кроз одређене проблеме, како се постављамо према стресним ситуацијама. Идеални живот у коме немамо ниједан могући изазов, нити проблем, нигде не постоји, иако нам се некада чини да други, неки тамо људи, лепше и боље живе. То је заблуда настала услед једностраног посматрања – истиче Анђелија Симић.

Она указује да свој живот можемо да мењамо и постигнемо промену коју желимо. Наша свест може да се унапређује и развија. И наше емоције могу да се мењају, али постепено. У том процесу психотерапија има велику и важну улогу.

Код психолога или на психотерапију може се одлазити и онда када желимо да откријемо своје потенцијале и таленте, када нам је потребна препорука или помоћ да пронађемо најбоље решење.

(Pixabay)

Мини-тест

Да ли је психотерапија оно што вам треба може да се провери и једним једноставним тестом. Ако на понуђене тврдње одговарате потврдно, то може да буде довољан знак да треба да порадите на неким аспектима свог живота и да је психотерапија могући избор. И не заборавите – решење за проблеме увек постоји.

  • Често се осећам без енергије.
  • Већину времена имам осећање стрепње и панике.
  • Плашим се за своју будућност.
  • Често размишљам да ћу оболети од неке болести (или ме телесни симптоми могуће болести јако узнемиравају).
  • Већину свог времена сам депресиван.
  • Имам проблеме с одређеним деловима тела, а заправо је све медицински у реду.
  • Избегавам људе.
  • Разочарао сам се у љубав.
  • Трудим се да не размишљам о стварима које ме узнемиравају, тако што претерано радим.
  • Користим алкохол или дроге да угушим своја осећања, јер не могу да поднесем себе и/или друге.
  • Увек „набацујем” смех, ма где био и шта год радио. Важно је не показати своје емоције.
  • Не могу да се смирим с једном особом и идем из везе у везу.
  • Претерано/премало спавам.
  • Углавном дан проведем гледајући телевизију и сањарећи.
  • Плашим се да људима покажем ко сам заправо.
  • Држим људе на дистанци.
  • Потребе других су испред мојих потреба.
  • Имам проблем да одбијем људе.
  • Осећам се под притиском да морам нешто постићи.
  • Никад ништа није довољно добро.
  • Узнемирим се на назнаке да ће ме неко напустити.
  • Претерано контролишем себе или друге.
  • Једем да бих се боље осећао.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.