Лудашко језеро – дом ретких птица

Суботица – Ако желите да посетите Лудашко језеро и прошетате дуж више од четири километра уређених стаза око овог резервата природе нужно је да долазак најавите стараоцу над језером: јер, ограничење посета на групе од највише стотину људи истовремено једини је начин да се одржи крхка равнотежа између човека и природе у овом заштићеном природном добру.

– Шуштање ветра кроз трску, оглашавање птице трстењака, удаљени лавеж паса и довикивање рибара једини су звуци који смеју да се чују на Лудошу – каже нам Весна Видер, руководилац сектора заштите у ЈКП „Палић Лудаш”.

Лудаш је и по површини и по „слави” мање језеро од суседног Палића, али за очување природних реткости изузетно значајно. Заштићено је Рамсарском конвенцијом о влажним стаништима и то је резерват прве категорије од међународног значаја. Ово је дом за више од 100 врста угрожених птица које се овде гнезде, као и за око 20 ретких биљака. Ото Секереш, шеф ренџерске службе која брине о више од 8.000 хектара под заштитом, а ту спада још и Селевењска шума и Суботичка пешчара, за „Политику” каже да након пет деценија имају гнездо дивљих гусака, појавиле су се дивље патке, као и птица трстењак, која гнездо свија тек ако је тршчар старији од три године.

Лудаш је некада било типично плитко степско језеро, али је због мелиорације и других утицаја човека оно постало барско-мочварно језеро, са другачијим живим светом.

– Ми не можемо да вратимо некадашњи живи свет око језера и у њему, али је наш задатак да очувамо садашње стање и да помогнемо опстанак постојеће флоре и фауне. Уосталом, резерват Лудош је опстао овако дуго, и остао богат реткостима јер су овде људи и природа живели у симбиози – каже Весна Видер.

Лудашко језеро и подручје око њега „плету” сложену и разгранату причу која сеже у далеку прошлост. Та историјско-природњачка прича, која је пре свега намењена школској популацији, сажета је у осам тачака дуж источног и западног крака шеталишне стазе где су постављене едукативне табле. Они који имају среће, с пролећа овде ће при погледу на влажне ливаде затећи дивљу орхидеју, перунику и шафрањику у пуном цвету. Уз језеро могу наићи на бројне водоземце, а присуство или одсуство одређених врста жаба и гуштера један је од „сигнала” који говори о статусу језера.

Отварањем Визиторског центра створени су услови да се овде може бавити и научним радом. Права је штета што су неке овдашње врсте водоземаца недовољно проучене – каже Весна Видер.