Срби се бране из затвора, Бошњаци са слободе

Од нашег дописника

Сарајево – Правосудне институције на нивоу БиХ, под очигледним утицајем сарајевске политике, не одустају од вишегодишње примене двоструких аршина према осумњиченима за ратне злочине, као опробаног „модела” за дискриминацију српских жртава. Док с једне стране на разне начине амнестирају Бошњаке осумњичене за злочине над припадницима српског народа, с друге настављају да хапсе Србе и по већ уходаној „шеми” одређују им притвор. Тако је иза браве завршило и 18 Срба који су по налогу Тужилаштва БиХ ухапшени у првим данима овог месеца (у Новом Граду, Бијељини, Сокоцу, Зворнику и Рогатици). Иста судбина највероватније чека још осам бивших припадника Војске Републике Српске, ухапшених пре два дана.

Као ни у осталим ранијим случајевима, Суд БиХ није у притвор послао ни четворицу Бошњака (Незира Агана, Вахида Алађуза, Сенада Гаџа и Суља Хебиба), који су такође ухапшени пре неколико дана. Њима су одређене само уобичајене мере забране и пуштени су да се бране са слободе. Они су, према наводима из Тужилаштва БиХ, осумњичени за тешке злочине над српским цивилима на подручју сарајевских насеља Храсница, Бутмир и Соколовић колонија, укључујући и убиство најмање осам заробљених Срба.

У последњој акцији хапшења у Бијељини (3. децембра), ухапшен је, и то трећи пут, и генерал Горан Сарић, ратни командант специјалне полиције МУП-а Републике Српске, због наводних злочина над Бошњацима у том граду. Раније су против њега – на основу, како се на крају показало, лажираних оптужница – вођена два судска поступка: за ратна дешавања у сарајевском насељу Нахорево 1992. и у Сребреници 1995. године. У оба предмета Сарић је ослобођен. Након жалбе и медицинских доказа о тешком здравственом стању, пуштен је на слободу.

Дискриминаторски однос правосудних институција на нивоу БиХ није препознатљив само у случајевима (не)одређивања притвора. Двоструки принципи примењују се и приликом квалификације кривичног дела ратног злочина, као и при изрицању пресуда. Осумњиченим Србима суди се искључиво на основу Кривичног закона БиХ, донесеног после рата, док се у случају Бошњака примењује Кривични закон СФРЈ, који је много блажи у свим елементима. Максимална затворска казна која се може изрећи по првом, строжем закону је до 40 година, а по другом је упола мања – до 20 година.

Симо Тушевљак, дугогодишњи главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичног дела ратног злочина, каже да је дужина изречених затворских казни за иста кривична дела у огромној диспропорцији кад се пресуђује за злочине над Бошњацима и злочине које су Бошњаци починили над Србима.

„Србе терете углавном за кривична дела против човечности и примењује се нови кривични закон БиХ, управо због висине казне коју он прописује. Кад је реч о злочинима почињеним над Србима, тај закон није примењен ни у једном случају, без обзира на то што су дела за која се терете идентична делима за која су осумњичени Срби”, рекао је Тушевљак за „Политику”.

У последњим ратним дешавањима у БиХ, према његовим речима, убијено је више од 20.000 српских цивила и протерано на стотине хиљада Срба, што, како каже, говори о „непроцесуирању и неуравнотеженом поступању Суда и Тужилаштва БиХ кад је реч о обиму злочина који су почињени над припадницима српског народа”. У високо осетљивим предметима, напомиње Тушевљак, још нема правоснажних пресуда.

Одељење за ратне злочине Суда БиХ правоснажно је осудило 281 особу и изрекло затворске казне у укупном трајању од 3.024 године. Више од две трећине су Срби, који су у просеку осуђени на 13 година затвора, а Бошњаци и Хрвати на око седам година.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица, сматра да правосудне институције на нивоу БиХ „не доприносе једнакости грађана пред законом” и да пракса примене двоструких аршина „више није флоскула, већ правило понашања Суда БиХ”.