Из Дрине спасао пет дављеника

Лозница – У дубинама ћудљиве Дрине скоро сваке године заврши барем један купач. Непредвидива река, пуна вирова и брзака, уме да казни сваку неопрезност, а листа њених жртава била би дужа за пет имена да није било Лозничанина Радивоја Тодоровића (50).

– Годинама сам током лета на Дрини и до сада сам из њених таласа пет пута вадио дављенике. Двојица су упала у рупе заостале после вађења шљунка, двојица су се давила у вировима код моста, а један на средини реке. Последњег сам спасавао из Дрине на Брањеву, а тог дана сам први пут ишао на купање на то место. Тек што сам стигао чуо сам жену која запомаже да јој се муж дави. Био је насред реке па сам морао да трчим обалом да бих га престигао. Затим сам скочио у воду, а онда сам морао да зароним, јер је он већ потонуо. Ипак, успео сам да га спасем – прича Тодоровић, међу Лозничанима познат по надимку Пибуда, који и не памти колико је оних којима је помогао пре него што је ситуација постала опасна и пре него што је Дрина запретила да их одвуче у своје дубине.

Према његовим речима, првог дављеника, Милутина из једног босанског села, спасао је средином осамдесетих, код моста на Шепку где је некада на босанској страни било омиљено купалиште Лозничана. Момак је упао у рупу заосталу од шљункарења, а на повике да се неко дави Тодоровић је реаговао први. Касније је отац спасеног момка организовао свечани ручак са све музиком Тодоровићу у част, а нудио му је новац који је одбио, јер, како рече, „живот се никад не плаћа”. Са Милутином се касније побратимио а и дан-данас је у контакту са породицом младића који је касније настрадао у ратном вихору.

– Дрина је лепа, али неукротива, опасна река. Мораш да је схватиш озбиљно, јер сваку непажњу казни. Вода је хладна, човека ухвати грч, повуче вир, упадне у рупу која је настала после вађења шљунка. Стално говорим младима да воде рачуна – у Дрини се удави онај ко се прави важан, она није место за јуначење – прича овај Лозничанин који од своје осме године плива у Дрини додајући да је сваку борбу за живот дављеника завршио победом.

Иначе, Радивоје је по занимању бравар, запослен у лозничкој „Топлани”, и овога лета ужива у таласима Дрине. Нада се да више неће морати да од реке отима дављенике, али каже да ће ако затреба то учинити поново јер нема лепшег осећаја неко кад некоме спасете живот.