Опозиционари из Српске пред Тужилаштвом БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Тужилаштво БиХ у Сарајеву наставило је и јуче са саслушавањем парламентараца и политичких представника из Републике Српске у поступку који је та правoсудна институција покренула због наводног угрожавања уставног поретка БиХ.

Председник СДС-а Мирко Шаровић након што је саслушан у својству сведока изјавио је да сматра да на седници Скупштине РС није било „удара на уставни поредак”, те да му није јасно зашто Тужилаштво БиХ саслушава шефове опозиционих странака из Српске. „Нисам имао ништа посебно да кажем с обзиром на то да смо ми једним делом апстинирали на седници и нисмо присуствовали гласању. Одустали смо јер припрема није текла како треба. Све је требало радити на другачији начин”, рекао је Шаровић уз констатацију да сматра да легитимитет за враћање надлежности на ентитет не сматра спорним, али да је о томе требало постићи консензус унутар РС.

Тужилаштво БиХ за сада саслушава опозиционаре у својству сведока. Најпре је саслушан Горан Селак из СПС-а, а јуче се пред тужиоцима, поред Шаровића, нашао и Ненад Нешић, лидер ДНС-а, док је за данас предвиђено да изјаву да Бранислав Бореновић из ПДП-а. Како су изјавили по изласку из Тужилаштва БиХ, поступак се односи на највише званичнике РС, односно истрага је покренута наводно против више особа, а између осталих, осумњичени су председница РС Жељка Цвијановић и премијер Радован Вишковић, као и председници свих владајућих политичких партија и шефови посланичких клубова у Скупштини РС, међу којима и Милорад Додик.

Председник Владе РС Радован Вишковић рекао је да није добио позив из Тужилаштва БиХ и додао да „није оптерећен евентуалним позивом”. Најавио је да ће се одазвати уколико га добије, те навео да није радио ништа ван Устава. „Радио сам по налогу скупштине. Немам ниједан разлог да о томе размишљам”, рекао је Вишковић новинарима у Бањалуци.

Званичницима РС се у „грехе” приписује поступак који су покренули, а реч је о недавним одлукама Скупштине РС на седници која је одржана 10. децембра, кад су донети закључци о повлачењу из споразума о формирању појединих ингеренција БиХ, за које у Бањалуци тврде да су успостављене неуставно и под притиском.

„Замислите да водите било какав процес и било какву истрагу за напад на уставни поредак против оних људи који у ствари штите уставни поредак БиХ и раде то да би комплетан политички систем у БиХ вратили у оквире Устава”, коментарисао је Радован Ковачевић, саветник Милорада Додика.

Позив за саслушање у својству сведока добио је и министар полиције РС Драган Лукач. Председник Скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је да РС, скупштина и влада, нису изашле из уставних оквира и надлежности.

Правници у РС сматрају да Тужилаштво БиХ „злоупотребљава своју позицију како би застрашило лидере у РС”, јер је, како су појаснили, кривично дело напада на уставни поредак БиХ могуће извршити само употребом физичке силе или претњом употребе физичке силе.

„Тужиоци знају да немају право ни да покрену истрагу, а камоли да је воде и да саслушавају било кога, када акт парламента није никаква сила, а камоли физичка сила”, коментарисао је за бањалучке медије професор уставног права Милан Благојевић.

Опозиционари који су саслушани поделили су своје утиске, рекавши да верују да је реч о „још једној представи за јавност”. Сличне квалификације могле су се чути и пре четири године. И тада је Тужилаштво БиХ водило истрагу због наводног рушења уставног поретка, након што је у РС спроведен референдум о Дану РС. Најпре је истрага вођена и против Додика и Цвијановићеве и чланова комисије за спровођење референдума. Кад је обустављена истрага против Додика и Цвијановићеве, Тужилаштво је подигло оптужницу против Синише Карана, Драгољуба Рељића, Горана Змијанца и Милана Петковића, али је Суд БиХ одбио предлог тужилаштва.

Позив Тужилаштву БиХ да реагује после недавних одлука Скупштине РС упутио је Бакир Изетбеговић, лидер СДА, који је, као и Жељко Комшић, у одлукама парламента Српске видео обележја кривичног дела и „претње миру”. Српска је као следећи корак у враћању неуставно изузетих прерогатива најавила повлачење из правосуђа, тврдећи, између осталог, да је оно у потпуности под контролом Изетбеговићевог СДА.