Сомбор за успомену и дуго сећање

Господин Вид Безбрадица каже да слободно себе може да назове пиониром у изради сувенира од керамике у Сомбору. Тиме се, полако али сигурно, бави десетак година, иако му је трговина основна делатност. Још пре две деценије је у једној градској галерији савладао технику и стекао прва искуства у обради глине и од тада се то претворило у трајну љубав која се, опет, касније претворила у користан хоби.

У почетку је то био класичан приступ, грнчарија, рад на грнчарском точку. (/slika2)Правили су се уникатни и употребни предмети: лампе, чиније, свећњаци, вазе... сви ручно декорисани а затим бојени глазурама које су се углавном, као и глина, набављале из Мађарске. Тај период рада обележен је галеријском продајом по Новом Саду, Београду, Суботици и још неким градовима.

Након тога долази лоше време за уметност, када је просечан купац, натеран да бира између ноћне лампе и кромпира, био принуђен да изабере ово друго. Међутим, пошто у свему, тврди наш саговорник, постоји нешто добро, у том неславном периоду родила му се идеја да прави нешто приступачније за просечан џеп - сувенире.

(/slika3)- Наравно да нисам ја изумео сувенир у керамици, само сам почео да га производим. Овога пута то је била ливена керамика, сасвим различита техника од грнчарије. То је и данас пионирски посао, а пре десетак година када смо моја супруга Наталија и ја отворили радионицу у породичној кући, била је права авантура. Али ми овај занимљив, инспиративан, напоран али много леп посао причињава велико задовољство, нарочито откако сам пре две године почео да радим сувенире са препознатљивим сомборским и војвођанским мотивима. То су, пре свега, чувене градске зграде, цркве, призори из салашарског живота, ликови... преточени у зидне украсе, сатове, лицидерска срца, магнете за фрижидер... - набраја Безбрадица.

Продају сувенира започео је у Новом Саду, а онда су уследили Београд, Зрењанин, Апатин, Суботица, Бачка Паланка, Златибор, Златар... Сувенири су одлазили на све стране света, још одлазе, а нада се да ће и убудуће.

- Иако смо једини у Сомбору који раде ствари овог типа, а има доста људи који желе да понесу неку успомену на град у коме су били, наш град не показује никакво разумевање за своју сувенирску промоцију, па морамо све сами - разочаран је наш саговорник. Права је иронија, додаје, да сувенире са сомборским мотивима неупоредиво боље пласира у Новом Саду него у Сомбору.