Јеванђеље по Јакшићу

Новинар Бошко Јакшић се у тексту „Јеванђеље по Милораду” („Погледи”, 17. децембар) бави наводно БиХ, а фокусира се искључиво, и то са нескривеним негативним предзнаком, на Републику Српску и Милорада Додика. Право је аутора да има такав став. То му нико не може оспорити. Али је и обавеза да поштује чињенице, јер је дугогодишњи новинар, да их свесно не игнорише и ставља под тепих, јер се не уклапају у његову тезу да су српски народ у РС и Додик искључиви кривци за стање у БиХ. Скривање таквих чињеница од аутора је огледало професионалне етике и морала, али зашто не рећи – и личног. Зато указујем на неке чињенице које Јакшић игнорише, а које у ствари потпомажу стварању праве и уравнотежене слике.

Аутор са нескривеним задовољством пише да је у згради Председништва БиХ организован сусрет двојице чланова Председништва са Удружењем генерала БиХ, „заборављајући” да каже да је реч о искључиво бошњачким генералима који су били команданти муслиманским јединицама током грађанског рата у БиХ! Није било ниједног генерала српске или хрватске националности у држави коју чине три народа ! Преко тог круцијалног питања Јакшић прелази, јер би угрозило његове тезе у тексту да су искључиви кривци злочести Додик и Република Српска. Питање је, такође, како могу генерали да уђу у зграду председништва, институције која симболизује државност која почива на равноправности три народа!? Да разговарају са двојицом чланова председништва (заправо, са једним, јер су оба изабрана гласовима Бошњака) о стању у БиХ и да изразе спремност да ће се они борити по цену живота као у рату за „јединствену грађанску БиХ”! Грађанску, откуд то, зар ту тезу не заговарају Изетбеговић и Комшић, са циљем елиминисања основног постулата да БиХ почива на темељима три равноправна народа, а не на доминацији једног – бошњачког, што би се тиме остварило?

Јакшић став Додика о евентуалним санкцијама САД и Немачке да су „претерали” назива „бахатим” и констатује да је увредио босанске муслимане: „Бошњаци су научили да њима неко управља, а Срби не трпе тортуре”, цитира Јакшић ову, по њему, „бахату” и „скандалозну” изјаву Додика. Ако је то увреда, да ли је увреда г. Јакшићу, она коју је много раније, 21. јануара 2021. изрекао Изетбеговић на тамошњој телевизији: „Срби су лош народ”? Зашто г. ауторе њу заборављате, она вређа све нас, ваљда и вас, јер припадате српском роду. Тако како је Бакир рекао о Србима само су говорили, подсећам вас, Хитлер и Павелић. „Заборавили” сте и изјаву Изетбеговића  од 26. октобра 2021. „Ако неко хоће да живи мора да је спреман да умре, мора да се спрема за рат” и означи главне тачке тог његовог „рата” – Брчко и Тузлу! Или још раније када је говорио о наменској индустрији у БиХ када је рекао да се спреме за „нешто што се може догодити овде, код нас”. Па ко то позива на рат, господине Јакшићу, Срби из РС и Додик, или Изетбеговић и Комшић? Из РС није ниједна изјава стигла у којој се помиње рат. Додајмо томе и изјаву Комшића да је „у политици Србије геноцидна политика непрестано присутна”( 10. март 2021).

Аутор о „српском свету” пише да је то „катастрофално по стабилност на Балкану”! Знате добро г. Јакшићу да то није никакво позивање на рат, на сукобе, већ на јачање духовног и културног јединства Срба. Да ли је то грех, што се Београд брине за Србе и у другим земљама што је по Уставу обавеза.

По Јакшићу одлуке Скупштине РС су опасне јер крше Дејтонски споразум. Не могу да верујем да спољнополитички новинар не зна суштину Дејтона, или је злонамеран. Ово што тражи скупштина да се врати, одузео је Британац Педи Ешдаун, у свом бахатом стилу, наставио Немац Шилинг, а завршио Аустријанац Инцко скандалозним законом о негирању геноцида у Сребреници, што је изазвало оправдане реакције. Закон се, г. Јакшићу, доноси у Парламенту БиХ. Да ли аутор сматра нормалним да се одузимањем права РС парче по парче она претвори у аморфну масу, да једноставно не постоји?

Пита се аутор зашто се председник Вучић, који је у целом тексту индиректна мета, не оглашава. Вучић је јасно рекао да не подржава никакве санкције (као и већинска Србија), да оне нису никада и нигде дале резултате, и да Србија неће правити границу на Дрини као у време Милошевића. Познато је у ствари шта Јакшића „жуља”, читамо то у његовим коментарима у другим такозваним независним листовима и електронским медијима.

Јакшић готово нервозно призива међународну заједницу (читај – Запад) да директно реагује, а не да се све своди на, како каже, „фразе”, како би се уздрмала и позиција председника Србије. То што се Јакшић позива на опозицију у РС  морао би да каже да је то резултат директних телефонских позива Ескобара, што је он сам признао. Каже Јакшић да ће одлука из Бањалуке  са седнице НС негативно деловати на разговоре о изборној реформи. Неистина. Ти разговори су почели много пре седнице Скупштине РСК, па су одложени, и никако ни да почну, нити да се, ако хоћете прецизније – наставе. Нека се аутор запита зашто.

Новинар и публициста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa