Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на пилоте хероје

Сећање на пилоте хероје
Само мала табла испред капије означава назив војног аеродрома: „Пуковник пилот Миленко Павловић” (Фото: лична архива)

У тишини и готово незапажено, прошао је и овај 24. децембар, Дан РВ и ПВО. По многим показатељима, а и по значају, то је недвосмислено елитни вид Војске Србије.

У 2022. години обележавамо два значајна јубилеја, 110 година наше авијатике и 60 година надзвучне борбене авијације на овим просторима.

У племенитој намери да од заборава сачувамо наше пилоте, праве хероје, војни аеродром Батајница трајно смо означили и назвали по часном имену пуковника пилота Миленка Павловића, који је живот изгубио за време агресије НАТО-а, 4. маја 1999. године у неравноправној ваздушној борби изнад свог родног ваљевског краја.

За све ваздухопловце, а посебно пилоте, сваки аеродром је свето место с којег се узлеће на изазовне путеве небеске с којих се упорни „небески шетачи” враћају након извршеног летачког задатка. Наш пријатељ, колега, класић, саборац, ратни друг и херој Миленко Павловић није се тог кобног дан вратио са борбеног задатка.

Данас и сада, о том храбром чину, као сећање, поука, прича и порука свим пролазницима и нашем народу сведочи само скромна, формацијска табла димензија 70х50х0,5 центиметара пободена у траву испред капије војног аеродрома „Пуковник пилот Миленко Павловић”.

Ми, учесници и сведоци трагичних догађаја из наше новије историје, борци против заборава и чувари сећања на наше пилоте, праве хероје, не миримо се са садашњим стањем и чинимо све да отклонимо очигледну неправду и ситни немар.

Миленко Павловић, човек, пилот надзвучних борбених авиона, војник, официр, командант ловачког пука, борац и ратник, свесно је принео неизмерну жртву – сопствени живот, на олтар слободе и славе народа из којег је поникао и коме је у потпуности припадао. Такав узвишени и витешки чин заслужује примерено, видно, достојно и достојанствено обележје испред аеродрома с којег је полетео у вечност и легенду.

Чврсто верујемо да надлежне институције имају моћ, средства, добру вољу и начин да кроз акцију изградње симболичног назива војног аеродрома „Пуковник пилот Миленко Павловић” дају пуни допринос трајном очувању сећања на наше пилоте и хероје.

Бориша Мандић,
пилот инструктор, Београд

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојана
Није ми јасно зашто, по именима таквих хероја, какави су, Миленко Павловић, Танаско Рајић, Вукашин Манрапа, Димитрије Кољковић, нису назване главне улице у Београду, а не по краљевима који су наш српски народ уназадили и још више поделили. Краљ Петар је вансеријским злочином отео власт, и он има улицу у центру града. Разне краљице и кнегиње које ама баш никакав допринос српској историји и култури немају, имају најелитније улице. Преварант Мекензи, има једну од главних улица.
dr Slobodan Devic
Bravo; ali, takva je svaka vlast i svuda i za vijek i vjekova - nazalost ...
Jovo
Umesto da su čoveku rekli da nema nikakve šanse ako poleti i da će izgubiti bespotrebno život oni su ga junačili lažnom nadom kako bi čovek izgubio život.
Земунац
Изгледа да немате појма шта значи војничка дужност и војничка част. Исто су наши пилоти полетели 6. априла 1941. године против бројно надмоћнијег непријатеља и учинили што су могли. Мислим да би се сваки пилот нашао увређеним оваквим вашим размишљањем.
Đorđe
Srbi imaju "pileće" pamćenje, pa sve zaboravljaju. A posebno svoje heroje. Tako je to kod Srba tokom njihove novije istorije, još od Prvog svetskog rata. ali zato ratni profiteri i pomilovani dezerteri su svakodnevni heroji današnjice.
Владислав
Радиша, свака част. Доста је више омаловажавање и вређања Срба изван круга двојке. Све нека господа, преко туђе грбаче. Комунисти нису никог приводили без дебелог разлога. Прочитајте немачке објаве да грађани смање пријављивање својих комшија јер Немци немају капацитете где да сместе затворенике. Да ли неко мисли да показивач окупатору, треба да остане некажњен. Богати, све угледна господа.
fensi denser
ja sam uz Dušana T.
Прикажи још одговора
vojo
neka im je vecna slava
Размислите
Елементарно поштовање према сенима погинулих јунака налаже да се стави грб и застава под којима су се борили а не данашњи симболи. Тим пре што ови данашњи армијски симболи нису српски. Звездице на раменима пруске, грб породице Фугера, на српској застави НИКАДА није био овај грб, а од 1838 није био уопште грб.
Боривоје Банковић
Грб породице Фугер има две варијанте. Прву чини штит са два вертикална поља: левим жутим са плавим љиљаном и десним плавим са жутим љиљаном. Друга се састоји од плавог штита са жутим срндаћем у пропињању а има варијанти где је уместо срндаћа једнорог. Која од њих је на нашој застави? Теорија завере је врло популарна код кафанских хералдичара а побија се када се у duckduckgo унесе Fugger family crest и међу резултатима се одабере images. Да грбу није место на застави, потпуно се слажем.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.