Очи у очи о Космету

Први директни разговори Београда и Приштине у новој рунди преговора о будућем статусу Космета готово једногласно су оцењени као доказ да две стране могу да међусобно говоре, али да остаје врло неизвесно да ли могу да се договоре. Нико не одступа, а процес, ипак, напредује, оцена је посматрача, на основу три чињенице: да су приступи остали супротстављени, а да ће се дијалог наставити већ 14. октобра у Бриселу и да посредничка тројка ЕУ, САД и Русија, тежи да учеста организовање састанака Срба и Албанаца "очи у очи".

Иако сви говоре о неопходности компромиса, уверљивих назнака о могућности да се он постигне нема ни у редовима спољних актера. Русија је поновила да до решења треба да се дође споразумом и поштовањем међународног права, Америка сугерише да ће Косово постати независно макар и једностраном одлуком, Европска унија није јединствена осим у ставу да је спремна за повећани ангажман, ако за то добије мандат Савета безбедности УН у коме и даље нема сагласности за садржај евентуалне нове резолуције.

Као опипљиво достигнуће нове рунде делује обавезивање Београда и Приштине да ће се уздржавати од активности и изјава које би могле да угрозе безбедност Косова и ток преговора. Исто би требало да важи, иако није записано, за спољне актере, поготову за САД чија је шефовица дипломатије појачала подршку независности Косова и тиме довела у питање смисао статусног преговарања.

У дипломатској офанзиви Београда, која је у Њујорку потрајала пет дана, уз нагласке на "историјском компромису" и давању косовским Албанцима "статуса најповлашћеније мањине на свету" у оквиру Србије, у више наврата је апеловано на амерички врх да преиспита свој приступ и да не прејудицира решење. Вашингтон нема обичај да свој курс мења на било чији захтев, али уме да уважи "нове реалности" у које сада ризик да би, око Косова и других "ситуација", могао да поремети односе с Русијом и продуби раслојавања међу савезницима.

Утисак је, при том, да се одговорност спољног обликовања решења за Космет, све више усмерава ка Европској унији, у чијем су њујоршком представништву прошлог петка и одржани директни разговори Београда и Приштине. Може ли она да у том послу да покаже "креативност, храброст и спремност на компромис", исте оне врлине које се у "Њујоршкој декларацији" траже од Београда и Приштине?

Непознаница је на претек. Шта ће се догодити после 10. децембра, кад тројка извести о достигнућима преговарача, и кад јој престаје мандат који јој је дала Контакт група? Вашингтон и Приштина најављују проглашење независности Косова, Москва и Београд су и против такве једностраности, као и против кршења међународног права и против орочавања преговарачког процеса. А Италија разиграва "конфедерацију Србије и Косова"…

Убацивање и спорних новитета у оптицај, потврђује да "Ахтисаријев план", иако по оцени Контакт групе "остаје на столу", није више неприкосновен како га је представљала Америка. Косовско питање је "врло компликовано и конфликтно, а да је оно лако не би било ни потребе да се укључује тројка", прокоментарисао је члан тог трија, Немац као представник ЕУ, Волфганг Ишингер.