Oči u oči o Kosmetu

Prvi direktni razgovori Beograda i Prištine u novoj rundi pregovora o budućem statusu Kosmeta gotovo jednoglasno su ocenjeni kao dokaz da dve strane mogu da međusobno govore, ali da ostaje vrlo neizvesno da li mogu da se dogovore. Niko ne odstupa, a proces, ipak, napreduje, ocena je posmatrača, na osnovu tri činjenice: da su pristupi ostali suprotstavljeni, a da će se dijalog nastaviti već 14. oktobra u Briselu i da posrednička trojka EU, SAD i Rusija, teži da učesta organizovanje sastanaka Srba i Albanaca "oči u oči".

Iako svi govore o neophodnosti kompromisa, uverljivih naznaka o mogućnosti da se on postigne nema ni u redovima spoljnih aktera. Rusija je ponovila da do rešenja treba da se dođe sporazumom i poštovanjem međunarodnog prava, Amerika sugeriše da će Kosovo postati nezavisno makar i jednostranom odlukom, Evropska unija nije jedinstvena osim u stavu da je spremna za povećani angažman, ako za to dobije mandat Saveta bezbednosti UN u kome i dalje nema saglasnosti za sadržaj eventualne nove rezolucije.

Kao opipljivo dostignuće nove runde deluje obavezivanje Beograda i Prištine da će se uzdržavati od aktivnosti i izjava koje bi mogle da ugroze bezbednost Kosova i tok pregovora. Isto bi trebalo da važi, iako nije zapisano, za spoljne aktere, pogotovu za SAD čija je šefovica diplomatije pojačala podršku nezavisnosti Kosova i time dovela u pitanje smisao statusnog pregovaranja.

U diplomatskoj ofanzivi Beograda, koja je u Njujorku potrajala pet dana, uz naglaske na "istorijskom kompromisu" i davanju kosovskim Albancima "statusa najpovlašćenije manjine na svetu" u okviru Srbije, u više navrata je apelovano na američki vrh da preispita svoj pristup i da ne prejudicira rešenje. Vašington nema običaj da svoj kurs menja na bilo čiji zahtev, ali ume da uvaži "nove realnosti" u koje sada rizik da bi, oko Kosova i drugih "situacija", mogao da poremeti odnose s Rusijom i produbi raslojavanja među saveznicima.

Utisak je, pri tom, da se odgovornost spoljnog oblikovanja rešenja za Kosmet, sve više usmerava ka Evropskoj uniji, u čijem su njujorškom predstavništvu prošlog petka i održani direktni razgovori Beograda i Prištine. Može li ona da u tom poslu da pokaže "kreativnost, hrabrost i spremnost na kompromis", iste one vrline koje se u "Njujorškoj deklaraciji" traže od Beograda i Prištine?

Nepoznanica je na pretek. Šta će se dogoditi posle 10. decembra, kad trojka izvesti o dostignućima pregovarača, i kad joj prestaje mandat koji joj je dala Kontakt grupa? Vašington i Priština najavljuju proglašenje nezavisnosti Kosova, Moskva i Beograd su i protiv takve jednostranosti, kao i protiv kršenja međunarodnog prava i protiv oročavanja pregovaračkog procesa. A Italija razigrava "konfederaciju Srbije i Kosova"…

Ubacivanje i spornih noviteta u opticaj, potvrđuje da "Ahtisarijev plan", iako po oceni Kontakt grupe "ostaje na stolu", nije više neprikosnoven kako ga je predstavljala Amerika. Kosovsko pitanje je "vrlo komplikovano i konfliktno, a da je ono lako ne bi bilo ni potrebe da se uključuje trojka", prokomentarisao je član tog trija, Nemac kao predstavnik EU, Volfgang Išinger.