Зимске олимпијске игре нису позорница за политичке манипулације

Пекинг ће за месец дана организовати 24. зимске олимпијске игре (4–20. фебруар) и тако постати први град у историји који је угостио и летње и зимске игре. Летње игре одржане 2008. године „подигле су лествицу” кад је реч о квалитету организације, како је на свечаном затварању констатовао тадашњи председник Међународног олимпијског комитета (МОК) Жак Рог. Заувек ће се памтити спектакуларно свечано отварање (редитељ Џанг Јимоу), кад је великан кинеског спорта Ли Нинг трчао „изнад стадиона” да би упалио олимпијски пламен.

Шта данас може да понуди Кина, у време великих изазова, међу којима се издваја борба против вируса корона? О томе, али и о многим другим темама у вези с предстојећим Зимским олимпијским играма и Зимским параолимпијским играма (4–13. март) у Пекингу, разговарали смо са Сју Хонгом, саветником за културу амбасаде НР Кине у Србији.

Колико гостију очекујете и какав ће протокол постојати за спортисте и госте на Зимским олимпијским и паралимпијским играма у Пекингу, имајући у виду пандемију вируса корона?

Кина позива спортисте и све заинтересоване из читавог света да учествују на Зимским олимпијским и параолимпијским играма у Пекингу 2022. Имајући у виду пандемију ковида 19, различита одељења Организационог одбора Зимских олимпијских игара у Пекингу активно сарађују и комуницирају с Међународним олимпијским комитетом (МОК) и Међународним параолимпијским комитетом (МПК), различитим спортским савезима, Националним олимпијским комитетом и препоручују да се у потпуности размотре ризици, начини превенције и контроле епидемије, ограничи улазак у земљу људима којима то није нужно неопходно и тиме смањи ризик од преношења вируса.

Како би се епидемија спречила научним методама, након консултација на свим пољима и опсежне дискусије, МОК, МПК и Организациони одбор Зимских олимпијских игара у Пекингу заједно су издали „Приручник за превенцију епидемије”, који садржи посебне одредбе о организацији у затвореним просторима, о вакцинацији, тестирању, новом систему контактирања државних службеника за превенцију и контролу епидемије ковида 19 и друге. Тиме се даје пример осталима и надамо се да ове одредбе могу сви применити и да могу заједно да раде на томе да се свету представи узбудљив, једноставан и безбедан олимпијски догађај.

Зимске олимпијске игре су светски зимски спортски догађај организован под покровитељством МОК-а. Према релевантним прописима МОК-а и пракси олимпијских игара, да би званичници различитих земаља присуствовали олимпијским играма, требало би да добију званичан позив од својих националних олимпијских комитета, а коначну одлуку да ли присуствују или не доноси МОК. Град Пекинг, као домаћин 24. Зимских олимпијских игара, представља својеврсну платформу преко које спортисти из целог света имају прилику да науче нове вештине, покажу своје умеће и јединственост, платформу преко које се људима из целог света пружа прилика да промовишу пријатељство под окриљем олимпијске заставе. Протагонисти су спортисти различитих земаља. Кина поштује одлуке националних олимпијских комитета различитих земаља и као домаћин ових олимпијских игара, у складу с уобичајеном праксом, даје страним лидерима могућност да присуствују активностима на Зимским олимпијским играма. Портпарол кинеског Министарства спољних послова на недавној редовној конференцији за новинаре јасно је ставио до знања да су Зимске олимпијске игре у Пекингу велики догађај за спортисте и ентузијасте за спортове на леду и снегу, а не позорница за политичке представе и манипулације. Да би се Зимске олимпијске игре успешно одржале и биле узбудљиве, потребни су заједнички напори чланова „породице” Зимских олимпијских игара и то не зависи од присуства званичника појединих земаља. Припреме за Зимске олимпијске игре у Пекингу ушле су у последњу фазу одбројавања, која обухвата и препознавање припрема од стране међународне заједнице и МОК-а. Страни спортисти, међу којима је и велики број спортиста из САД, с нестрпљењем очекују одлазак у Кину и учешће. „Верујемо да ћемо уз олимпијски дух и заједничке напоре са свих страна свету моћи да представимо безбедан и узбудљив догађај на најједноставнији начин и да ћемо моћи да заједнички промовишемо развој међународног олимпијског циља.”

Међународни олимпијски комитет је похвалио Кину зато што је испунила обећање да ће се Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. организовати масовном применом обновљивих извора енергије. Можете ли да нам објасните како ће Кина користити снагу ветра и сунца да „покрене ове олимпијске игре”?

Организациони одбор Зимских олимпијских игара у Пекингу придаје велики значај ниском нивоу емисије угљеника. Према „Плану о ниским емисијама угљеника током Зимских олимпијских и параолимпијских игара у Пекингу 2022”, који је формулисан 2019. године, поред свих новоизграђених затворених простора који испуњавају стандард од три звездице за „зелене” грађевине, осветљење, одржавање и све друге врсте потрошње електричне енергије олимпијских објеката биће обезбеђене фотонапонским системима и ветроелектранама. Први пут у историји олимпијских игара, сва места одржавања олимпијских догађаја користиће 100 одсто обновљиву енергију. Очекује се да ће се до краја Зимских параолимпијских игара 2022. године потрошити око 400 милиона киловат-часова обновљиве електричне енергије, што ће стандардно сагоревање угља смањити за 128.000 тона и емисију угљен-диоксида за 320.000 тона. Возила која штеде енергију и користе алтернативна горива чиниће 100 одсто путничких и 85,84 одсто свих возила која ће се користити у областима одржавања игара. То је уједно и највећи удео уштеде енергије за транспорт на свим претходним зимским олимпијским играма.

На који начин ће Кина испунити обећање да ће ускоро имати чак 300 милиона становника који се баве зимским спортовима?

Пре успешне промоције Зимских олимпијских игара у Пекингу, људи који су се у Кини бавили спортовима на леду и снегу углавном су долазили из северних, североисточних и северозападних делова земље. Након успешне промоције Зимских олимпијских игара у Пекингу, држава је народу пружила „План развоја спортова на леду и снегу (2016–2025)” и „Мотивацију за 300 милиона људи да учествују у спортовима на леду и снегу” с циљем да усмери и подржи различите регионе земље да ове мере примене у складу с локалним условима, а кроз изградњу објеката за спортове на леду и снегу, промоцију тих спортова међу заједницама, популаризацију знања о Зимским олимпијским играма и популаризацију спортова на леду и снегу, кроз имплементацију стратешке методе спортова на леду и снегу – „Развој југа, експанзија запада и напредовање истока”, као и других метода, фокусира се на масовни развој ових спортова, а они су сами по себи у Кини показали потенцијал за развој без преседана.

Кроз припреме за Зимске олимпијске игре у Кини популаризовани су и развијени спортови на леду и снегу. Од почетка 2021. године, 770 различитих скијалишта распоређено је у 28 провинција, аутономних области и општина широм земље. Изградња стандардних клизалишта порасла је за 317 одсто у односу на 2015. годину. Изградња скијалишта различитих типова порасла је за 41 одсто у односу на 2015. годину. Статистика Генералне управе за спорт показује да је у зимској сезони од 2020. до 2021. године, на основу претпоставке да су примењиване мере превенције и контроле епидемије, укупно 184 града-префектура из 31 провинције, аутономне области или општине широм земље одржало више од 1.200 масовних догађаја на леду и снегу. Приближно је 100 милиона људи директно или индиректно било део тих догађаја.

Како је „Водена коцка”, која је била један од најсавременијих спортских објеката на Летњим олимпијским играма у Пекингу 2008, претворена у „Ледену коцку”?

Водена коцка је добро познато место одржавања такмичења у пливању, роњењу и синхроном пливању током Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Током Зимских олимпијских и параолимпијских игара у Пекингу 2022. године, у „Воденој коцки” одржаће се такмичења у карлингу и карлингу у колицима.

Према плану реконструкције, реновирање „Водене коцке” обухвата поновну изградњу, реконструкцију, хидроизолацију и друге инжењерске радове. Има око 70 различитих грађевинских површина и површину за реновирање од 50.000 квадратних метара. Највише потешкоћа током реновирања настаје током процеса замене воде ледом. Потребно је тој основи која одржава воду у простору додати и све што је потребно за функционално одржавање леда. Крајем 2019. године, „Водена коцка” је прошла кроз прву трансформацију базена у клизалиште, која је трајала скоро 60 дана. У децембру 2020. године изградња конструкције за другу трансформацију трајала је 20 дана – три пута мање. У октобру 2021. године, у сада већ „Леденој коцки”, одржан је догађај „Састанак у Пекингу”, којим је тестирано такмичење у карлингу, а након тога и Светско првенство у карлингу у колицима „Састанак у Пекингу: IQVIA”. Трансформација „Водене коцке” у „Ледену коцку” за Зимске олимпијске игре изведена је успешно, и то у року од само 13 дана.

Летње олимпијске игре у Пекингу 2008. биле су најскупље свих времена, Пекинг је променио своје лице због њих за неколико година. Шта ће Пекингу остати после Зимских игара?

За Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. године биће коришћено укупно 39 такмичарских објеката, од којих је 10 већ постојећих, а четири користе већ постојеће земљишно наслеђе – тиме ефикасно штедећи капиталне инвестиције. Иако је одржавање тих објеката након олимпијских игара проблем који се јавља свуда у свету, план који се њих тиче након Зимских олимпијских игара у Пекингу обухвата све аспекте – дизајн, изградњу и одржавање. Након Зимских олимпијских игара, већина ових објеката моћи ће да настави функционисање једноставном трансформацијом, што повећава ефикасност и једноставност њиховог одржавања. Након Олимпијских игара 2008. године, стекли смо богато искуство отварањем објеката као што су Национални стадион у Пекингу, „Водена коцка”, стадион „Вукесунг” и други за јавност и одржавањем различитих догађаја и активности у њима. Тиме су постигнути добри економски резултати и били су од користи за друштво. Након ових Зимских олимпијских игара, Кина ће настојати да створи нови модел коришћења олимпијских објеката и у потпуности примени концепт одрживог развоја.