Отворен „Клуб читалаца кинеске књижевности”

Један од најпознатијих савремених кинеских књижевника Су Тонг одржао је 20. децембра 2021. године предавање уживо преко видео-линка поводом отварања „Клуба читалаца кинеске књижевности” и тако се први пут сусрео са својим српским читаоцима.

Сусрет са Су Тонгом организовали су „Геопоетика” и највећи кинески издавач „Кинеске публикације” као први књижевни догађај у оквиру новооснованог клуба, који је настао на иницијативу Удружења кинеских књижевника НР Кине. Осим Србије, пројекат обухвата још 11 држава: Француску, Велику Британију, Немачку, Русију, Пољску, Чиле, Сингапур, Малезију, Тајланд, Турску и Иран, у којима ће бити отворени овакви исти клубови.

Представљајући Су Тонга, књижевна преводитељка и професор Филолошког факултета Мирјана Павловић је истакла да су српски читаоци прочитали преводе три његова дела, „Жене и конкубине” (издање „Геопоетике” из 2010), „Бину” (истог издавача из 2006) и „Мој царски живот” ( такође из 2006. године), која се могу сврстати у жанр „неоисторијског романа”, после чега је књижевник говорио о свом схватању историје и фикције, као и о начину на који је обликовао женске ликове у својим романима.

За Су Тонга историја је традиционално одело у које воли да одене своју причу и да на тај начин пружи сопствену интерпретацију догађаја из прошлости.

„Јер историја и фикција су нераскидиво испреплетани, с обзиром на то да књижевност представља једну врсту бележења историје. Али оно што ме у таквој једној причи највише занима јесте личност човека, његова судбина и борба за опстанак”, рекао је Су Тонг. У том погледу, добри примери у његовом стваралаштву су романи „Бину” и „Мој царски живот”.

На опаску да је познат као писац који у својој прози врло дубоко задире у психологију жена, Су Тонг се нашалио и рекао да га супруга и данас оптужује да он заправо уопште не познаје жене. Истакао је да га је пишући „Жене и конкубине”, новелу која га је прославила између осталог и због тога што је чувени редитељ Џанг Јимоу по њој снимио одличан филм „Подигни црвени лампион”, у првом реду занимало стање људског духа у једној полигамној породици, које су биле типичне у старој Кини. Хтео је да испита какви су били међусобни односи женских чланова у таквој породици, а мора да су били врло блиски, дакле, у какве сукобе су улазиле и како су их решавале.

Захваливши му се на предавању којим је отворен „Клуб читалаца кинеске књижевности”, уредник „Геопоетике” Владислав Бајац, подсетио је Су Тонга на објављивање српског превода „Бину” 2006. године, као дела светске едиције „Митови”, коју је покренуо шкотски издавач „Канонгејт”, и истакао да та књига представља једну врсту модерне прекретнице за кинеску литературу на српском тржишту, као и симболички, али и реално врло важну књигу за то време.Такође, да је превод књиге „Бину” на српски језик био први у свету: завршен, а и показан, управо на представљању оригинала књиге у Пекингу.

Су Тонгово предавање заинтересовано је пратила бројна публика која је чувеном кинеском аутору поставила и неколико питања у вези са његовим стваралаштвом. Догађај је консекутивно преводила Ана Јовановић.