„Волим Падињак” – покретач промена у насељу

Kрајем прошле године награђени су признањем „Покретачи промена 2021” за решавање комуналних проблема у насељуКада су деведесетих завршили Основну школу „Олга Петров” у Падинској скели, вероватно нису ни слутили да ће тридесетак година касније баш они постати борци за бољу будућност свог насеља. Али некадашњи другари окупили су се у Удружењу „Волим Падињак” у коме су им се придружиле и бројне комшије. Ово удружење формално постоји од марта 2021. године, а већ је крајем прошле године награђено признањем „Покретачи промена 2021” за решавање комуналних проблема у насељу Падинска скела, на територији општине Палилула.

– Крајем 2019. године наша генерација је одлучила да се окупи после 30 година од изласка из основне школе. Сва питања оних који су се у међувремену одселили из Скеле сводила су се на то шта има ново у насељу. Сви су то питали, а ми који овде живимо одговарали смо да не да нема ништа ново, него да ни ово старо не ваља – каже Јелена Шикуљак, председница Удружења грађана „Волим Падињак”.

Врло брзо ово удружење преузело је посао месне заједнице која није активна. Јер органи, веровали или не, за највећу месну заједницу на територији Београда, нису ни изабрани. А посла је много за теме које су, углавном, увек исте.

– Канализација је урађена 80 одсто, а на преосталих 20 одсто прикључене су институције, школе, затвор, болница и фабрике. Становништво има проблеме са септичким јамама и подземним водама. Пијаћа вода је јако лоша јер имамо систем цеви од азбеста, које стално пуцају, и већ годинама морамо воду за пиће да купујемо. Наши највећи проблеми потичу услед пренамене земљишта коју је 2015. урадио град и сад све у насељима припада ПКБ-у. Не може ништа да се уради јер ПКБ данас више не постоји него што постоји – наводи Шикуљак.
Због тога им у насеље не долазе „Зеленило”, нити их преузимају градски „Водовод и канализација”, становници не могу да укњиже станове и куће, да користе дом културе…

– Превоз је ноћна мора. Линија 101 је добра, али за сва остала насеља аутобуси иду на сат времена, што је нечувено јер у њима живи много људи. Што се инфраструктуре тиче, што је радио ПКБ, то је то. Ништа се ту не улаже, а за крпљење рупа молимо и кумимо – не престаје Шикуљак да ниже проблеме са којима живе становници овог насеља и околине, и додаје да су се баш ове теме нашле у фокусу рада удружења које има званично 100 чланова, али много више симпатизера.

Не постоје дуго, али су успели да постигну озбиљне резултате.

– Прво смо стисли „Градску чистоћу” покретањем акција чишћења канала. Изашли су нам у сусрет, редовно чисте, празне ђубријере и на располагању су нам шта год да треба да се уради – похваљује председница удружења ово јавно комунално предузеће.

Али, било би лако да су сви сарадљиви попут њих.

– Највећи отпор надлежни пружају кад тражимо асфалтирање. Предали смо још у марту захтев за шест улица – и ниједна није асфалтирана. Тражили смо стазу у насељу Бесни фок, то су завршили и сад раде расвету до Глогоњског рита, али смо ми тражили и стазу за пешаке због безбедности, па ћемо је ваљда добити на мишиће. За Врбовско смо иницирали постављање расвете или боље сигнализације, али ништа није урађено, а у међувремену су ту погинули момак и девојка – објашњава Шикуљак.

Проблем је и здравство. У Дому здравља се укида једна по једна служба и остали су зубар, дечја заштита, општа пракса, лабораторија и гинекологија.
– Станарима Скеле је то кост у грлу. Давали су паре за градњу установе, а сада морају да путују у Борчу у нови Дом здравља. А треба знати да је Дунавац рецимо на 25 километара од Борче и да је то аутобусом сат времена вожње – незадовољна је Шикуљак и додаје да су неке амбуланте затворене, наводно због ковида, а да оне које још постоје више не раде него што раде.

Потребна им је и полицијска станица, али и решавање проблема паса луталица. Најважније је, чини се, да се земљиште пренамени, да би људи могли да укњиже имовину и да би градске службе коначно ушле у насеље.

Овде, каже, нико не тражи солитере или куле. Али, траже основне услове за живот. Илустрације ради, најближи банкомат налази се на седам километара од Скеле, у Борчи. Да ли је много што траже да и они добију један?

– Нећемо да одустајемо од борбе јер овде живе наша деца. Ми не планирамо да се селимо и само хоћемо нормално да живимо – истиче Шикуљак.

Имају много планова, али је много и проблема. Дуго већ, кажу, покушавају да закажу састанак са „Србијаводама” како би успели да остваре пројекат уређења шеталишта уз канал Визељ. „Србијашуме” су им изашле у сусрет и одобриле сређивање стазе за шетњу у оближњој шуми, која ће бити отворена на пролеће.
Коначно су, кажу, у примирју са „Ал Дахром” са којом на почетку нису успевали ни да комуницирају, а која сада зна и да им изађе у сусрет.
Надлежни их све озбиљније доживљавају, а много доприноси и награда „Покретачи промена” коју су изборили.

– Доста људи почело је да губи наду да нешто може да се промени, и мало ко каже да нас подржава. Награда је износила 500 долара у робној вредности и одабрали смо филтере за пречишћавање воде за вртиће у Падинској скели. Важно је да смо пробудили грађане и да су они, после 30 година, видели да ипак може боље – открива Шикуљак.