Бележење умирања од ковида 19

До краја 2022. број грађана Србије званично умрлих од ковида 19 биће око 12.700. То је импресиван губитак за једну малу земљу, а одговара читавој дивизији војника страдалих у рату. Једини проблем је што је стварни број жртава пандемије још много већи. Размотримо чињенице.

Према службеним подацима Републичког завода за статистику, само током 2020. године са дијагнозом ковида 19 сахрањено је, односно кремирано је 10.356 наших сународника. То је нова болест, па је број њених жртава у претходном десетогођу био нула. Поређење умирања током 2020. са 10-годишњим просеком указује да је и неких других узрока смрти било знатно више него што би се очекивало. Физичар и статистичар Игор Смолић је сажео и табеларно приказао податке Републичког завода за статистику из којих се види да је, уз умрле од раније непознатог ковида 19, упадљив вишак смртности забележен у још три групе болести: срца и крвних судова (3629), система за дисање (1036) и недовољно дефинисаних стања (928). Несумњиво је да је и многе међу њима у гроб однео нови вирус корона.

С друге стране, оболелих од рака као узрока смрти било је за 812 мање него што би се очекивало. И овде је објашњење логично. С једне стране, неке грађане у поодмаклој фази малигног процеса покосио је ковид 19, а с друге стране, пандемија јесте негативно утицала на рану дијагнозу и благовремено лечење рака, али ће се последице тих пропуста тек сагледавати. Мада су скрининг програми и други начини откривања рака трпели и мада су хируршке, зрачне и медикаментозне интервенције често касниле, пацијенти којима су ускраћене наведене мере нису одмах умрли. Некима из те групе животни век ће бити скраћен, па ће умрети за две–три–четири, уместо за пет–десет или више година.

Осталих болести било је мало мање или мало више него што одговара очекивањима, а укупан вишак смрти у 2020. износио је 15.220 умрлих преко 10-годишњег просека. За 2021. годину Републички завод за статистику дао је прелиминарне податке за првих 11 месеци. Просек је премашен за 31.679 умрлих. Лако је израчунати да би, без пандемије, до краја новембра 2021. у животу остало 46.799 (15.220+31.579) наших људи, а по неким страним изворима тај број је још већи – 48.399. Уколико буде коришћена иста методологија (поређење са 10-годишњим просеком пре пандемије, тј. са периодом 2010–2019), вишак смртности закључно са децембром лако може да достигне 50.000. По аналогији са 2020. годином, укупан број умрлих на чијој би потврди о смрти била уписана дијагноза ковида 19 прешао би 35.000.

Вратимо се сада на оних нешто више од 12.500 умрлих од почетка епидемије о којима слушамо сваког дана. Када бисмо тај број прихватили као реалан одраз стварног стања и сетили се податка о 10.356 умрлих од ковида 19 у 2020, значило би да је та болест у 2021. однела само мало више од 2000 људи. Толико жртава је, међутим, бележено на сваких пет недеља протекле јесени.

Јасно је, а то су признавали и поједини чланови Кризног штаба, да је број умрлих од ковида 19 у Србији отприлике троструко већи него што сазнајемо из медија. Са око 7000 умрлих од ковида 19 на сваких милион становника ми смо у самом врху светске листе по тежини погођености пандемијом.

Зашто је важно да знамо истину? Прво, грађани би били опрезнији и више склони прихватању мера када би били свесни стварних размера оболевања и умирања. Друго, епидемиолошка теорија каже да је за спровођење успешне противепидемијске борбе важно стећи поверење људи и њихову спремност за сарадњу. Треће, поверење се стиче искреношћу и третирањем грађана као разумних јединки, а не недовољно зрелих објеката које треба уљуљкивати било улепшавањем стварности, било плашити сејањем панике. Четврто, ми смо у посебно деликатној ситуацији јер смо сви – власт, лекари и медији – слали народу контрадикторне поруке и довели до њихове резигнације. Успостављање порушених веза важно је не само због ове болести, већ и због колико-толико хармоничног функционисања друштвене заједнице.

Остаје питање да ли је могуће обезбедити макар приближно тачне податке. Наравно да јесте. То чине Буркина Фасо, Еритреја, Монголија и друге земље. Ми чак нисмо жалили пара да још на самом почетку, крајем марта 2020, уведемо интегрисани електронски систем прикупљања података. Не само свака дијагноза ковида 19, већ и свака промена болесниковог стања (хоспитализација, доспевање у јединицу интензивне неге, смрт), морала је да буде пријављена у року од два сата. Другим речима, постојао је потпуни преглед ситуације у реалном времену, што је кључно за предузимање одговарајућих мера. Систем је касније мењан, али само са циљем да буде још савршенији.

Да закључимо: могуће је и потребно је да јавности буду доступни реални подаци о оболевању и умирању од инфекције новим вирусом корона.

Eпидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији