Мере безбедности на ниским температурама

Одређени послови, на пример у грађевинарству, шумарству, рибарству, као и хитне интервенције (на путевима, далеководима, гасоводима, водоводима), обављају се на отвореном, упркос неповољним климатским условима, па тако и у зимском периоду, уз ветар и падавине. Када се ради на отвореном при ниским температурама, да би радници били безбедни неопходно је да раде у групама – да их буде најмање двоје, како би могли да надзиру једног другог. Радник не сме остати сам или се током рада одвојити од групе, а посао се обавља за време најтоплијег дела дана.

При раду на отвореном, на ниској температури и ветру, радник је додатно оптерећен с обзиром на сложеност посла који обавља, као и обавезу коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду због ризика којима је изложен на радном месту. Када су радници дуже време изложени ниским температурама и ветру повећана је опасност од настанка озеблина, распуклина, такозваног рововског стопала, смрзотина, хипотермије и хладних опекотина, али и опасности од оклизнућа и падова на снегу и леду. Уколико дува ветар, губитак топлоте се повећава. Ризик за настајање локалних смрзотина коже зависи од брзине ветра и температуре ваздуха.

Утицај хладноће на тело зависи од физичке активности, одеће, климатских услова, као и прилагођености средини у којој се особа налази.

Општа потхлађеност (хипотермија, смрзавање), јавља се кад телесна температура падне испод 35 степени Целзијуса, а то се дешава када тело није у стању да производи довољно енергије и топлоте која би одржавала температуру у нормалним границама. Главни фактори који доводе до хипотермије су ниске спољне температуре, ветар и стања организма која га чине нарочито осетљивим на потхлађивање. Развоју опште потхлађености може допринети и неадекватна или влажна одећа. Блага хипотермија настаје код пада телесне температуре од 35 до 32 степена и тада долази до јаке дрхтавице, безвољности (апатије) или збуњености. Због ниских температура прво долази до скупљања, а затим и оштећења крвних судова, што може довести до одумирања ткива (гангрене).

Када је температура ниска, уз ветар, снег и остале неповољне метеоролошке факторе одговарајућом организацијом рада и применом мера безбедности и здравља на раду може се смањити штетан утицај и ризик по здравље и живот запослених који обављају послове на отвореном. У таквим временским условима потребно је повећати унос калорија кроз четири топла и балансирана оброка, који се састоје од око 60 одсто угљених хидрата, 25–30 процената масти и 10–15 одсто протеина.

Конзумирање алкохола смањује способност подношења хладноће, па се у таквим условима не сме пити. Потребно је, међутим, уносити веће количине топлих напитака, претежно чајева, и јести храну са већим садржајем масти у касним поподневним сатима, јер повећава телесну температуру у току ноћи и побољшава квалитет сна.

Петар Станић,
Житиште