Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЛАЗАК РАДОВАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА (1947–2022)

Кратак живот, а дугачка лајковачка пруга

Рођен сам у шумадијско-колубарском селу Ћелијама, на десној обали најславније српске реке, Колубаре, на пристранку Враче брда, међу затрављеним рововима битке из које се ниједан Србин није изоставио, говорио је писац
Радован Бели Марковић (Фото: С. Ћирић)

Угледни српски књижевник Радован Бели Марковић преминуо је изненада у среду увече у свом Лајковцу, у 75. години. Смрт најпознатијег Лајковчанина, којег су суграђани звали Књижевник, представља велики губитак за српску књижевну сцену и за варош на Колубари, саопштено је из општине Лајковац.

У својим делима овековечио је родне Ћелије, Лајковац, Колубару и „бело” Ваљево, приповедајући јединственим језиком. Први је добитник Повеље за животно дело општине Лајковац, која му је уручена 16. септембра 2021. године поводом дана општине. Крајем јула 2021. прелепом књижевном вечери на старом ћелијанском мосту, уз промоцију романа „Стојна ветрењача”, обележено је 50 година његовог богатог стваралачког рада. Пред, како је и сам потврдио, „одличним” скупом у којем су, поред осталих, били професор Радивоје Микић, Дарко Танасковић, Милош Јевтић, Војислав Коштуница, Душан Михајловић, Драган Лакићевић, Слободан Јевтић Пулика, ова промоција је одржана у готово нестварном амбијенту, на старом гвозденом мосту преко Колубаре, на месту званом Бели брод, у Ћелијама код Лајковца, родном месту писца, о коме је том приликом и говорио.

Радован Бели Марковић рођен је 10. октобра 1947. године у селу Ћелије, општина Лајковац. Радио је као новинар ваљевског листа „Напред” и био управник Градске библиотеке Лајковац. Аутор је кратких прича, новела, приповетки и романа. Био је члан Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва, Српског ПЕН центра и стални члан сарадник Матице српске.

Објавио је романе: „Паликућа и Тереза милости пуна”, „Лајковачка пруга”, „Лимунација у Ћелијама”, „Последња ружа Колубаре”, „Кнез Мишкин у Белом Ваљеву”, „Девет белих облака”, „Оркестар на педале”, „Кавалери Старог премера”, „Колубарска трилогија” (Лајковачка пруга / Лимунација у Ћелијама / Последња ружа Колубаре), „Госпођа Олга”, „Путникова циглана”, „Плава капија”, „Стојна ветрењача”.

Препознатљив је и по збиркама приповедака: „Црни колач”, „Швапска коса”, „Године расплета”, „Живчана јапија”, „Старе приче”, „Сетембрини у Колубари”, „Мале приче”, „Аша”, „Ћорава страна” (изабране и нове приче), „Приче”, „О свему ће причати Гаврило”. Његове приповетке сврстане су у антологије на српском, руском, немачком, француском, енглеском, бугарском, украјинском и македонском језику. Радиофонски су приређиване на Другом и Трећем програму Радио Београда.

Добитник је већине књижевних награда у нашој земљи: Андрићеве, Вукове, Културно-просветне заједнице, НОЛИТ, „Бора Станковић”, „Бранко Ћопић”, „Меша Селимовић”, Рачанске повеље, „Стеван Сремац” итд. Неколико пута је био у ужем избору за Нинову награду. О његовом стваралаштву написан је велики број научних радова, међу којима су и докторске дисертације. Општина Лајковац и Градска библиотека Лајковац 2013. године објавиле су сабрана дела знаменитог суграђанина. У више наврата Градска библиотека и општина Лајковац били су покровитељи и организатори научних скупова посвећених његовом стваралаштву.

(Фото Р. Крстинић)

Када му је пре нешто више од четири месеца припало још једно вредно признање, овај пут од његових Лајковчана (већ поменута Повеља за животно дело за област уметности и културе – за рад и достигнућа од посебног значаја за општину Лајковац и за изузетно вредна публикована уметничка остварења), присетио се и тада свог родног села.

– Рођен сам у шумадијско-колубарском селу Ћелијама, на десној обали најславније српске реке, Колубаре, на пристранку Враче брда, међу затрављеним рововима битке из које се ниједан Србин није изоставио – рекао је Бели Марковић у беседи поводом признања. Село његово, додао је, „бејаше и хлебно и винородно и баштованско, али ће у народном памјатнику остати као кречарско, почем је креч ’држао цену’, а ћелијански камен, осим за жежење креча и грубо неимарство, ни за шта друго не бејаше погодан”.

– Ћелијанци су на убску пијацу у запрежним колима одвозили креч, прекривши га поњавама, као болесника, е да га не скваси небеска киша... Не бејаше, тим добом, лако ни совљачким баштованџијама паприку докиријати до лајковачке штације, одакле ће железницом – до Београда и до Сарајева, али паприка је паприка, а креч је креч, осетан на кишу, као девојана уочи вашара... – подсетио је тада књижевник. И додао да је одликован за књижевно запамћење оваквих слика „међу којима је и слика мршаве кравице која мокри крв, док је недозвани Ћелијанац води на државну вагу, како би залегла за ненамирен порез, а и слика колута дима у високом небу, иза последњег воза шумадијским краком лајковачке пруге”.

– Нема, међутим, нити може бити слике са које се отпрве позна да је, прелазећи Ћелијанку ћуприју, машина описаног воза промукло пиштала, „на развлаке, као да је кољу” – уочио је Радован Бели Марковић. И потврдио да је, стога, на писцу да јемствује за то пиштање машине и за ћелијанске кречаре, таман колико и за совљачке баштоване, да утуби клолут дима у небесу, а и да, ако ишта, недозваном Ћелијанцу („са кравицом о кратком повоцу”), земљачки довикне: „Идеш ли, роде?”

– Пола века овдестојећи писац разастире и на белу ледину, на ледену белину пусте хартије расејава овакве слике претворене у црна словеса, па су тако, као светлаци пред очима, толике године минуле – до овог часа, када примам високог признања, повеље за животно дело општине Лајковац, које значи и увођење једног Ћелијанца у пуно Лајковчанство, што ће важити од сада па у године. Кратак је живот, али је дугачка лајковачка пруга! – закључио је тада у својој беседи Радован Бели Марковић.

Неутврђени Лајковчанин, недозвани Ваљевац и недомашени Шумадинац

На поменутој промоцији на мосту, крајем јула прошле године, Радован Бели Марковић је рекао:

– Као бегунац из очајне чете која заузима последњи положај, с десном у левој руци, пун рана и ожиљака из битака за сопствену душу, опет стојим насред Белобродске, двапут рушене ћуприје. Стојим, као некоћ што сам стајао, осим што млад више нисам, већ строшен од вијања по Непочон пољу и скривања од оних који купе књижевну вересију, за шта је одавно залегла и ортачка кобила, бангава и нетимарена, па пехотно морам преко воде – до свог гроба, за који не знам да л’ ће се копати тамо или овамо, као што још нисам увардао: да ли сам у животу доиста мртвовао, или сам, у мртварлуку тобож живео... Ћелије, село моје, јуним добом, док ме је детлић с Мијаиловог дуда будио за школу, чињаше ми се двеста година а не два километра удаљено од Лајковца... Тако се и случило да одлучени дечарац никада не стигне на другу обалу, остајући насред ове ћуприје као неутврђени Лајковчанин, недозвани Ваљевац и недомашени Шумадинац, с гаћама на штапу меште беле заставе, и гутом Ћелијанства у самом подгрлцу... 

Комеморација и сахрана сутра у Лајковцу

Поводом смрти књижевника Радована Белог Марковића сутра ће бити одржана комеморација у сали Културног центра „Хаџи Рувим” у Лајковцу, с почетком у 11 сати. Опело и сахрана почињу у 13 сати на Новом гробљу Лајковац.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

liber esto
"Lajkovačka pruga". Dve kratke, bajne reči. Ne zna se koja je lepša i sočnija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.