Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Рузмарин и бели лук као мамац

Фотографије два зачина на паковању крекера, још уз ознаку да је производ постан и погодан за вегетaријанце, привлачнији су од ситне поруке о великом садржају соли, који лоше делује на хипертензију
(Unsplash/Pixabay)

Борба против повишених вредности крвног притиска биће неуспешна ако се у исхрани оболелог не смањи количина соли.

Професор др Бранко Јаковљевић, специјалиста за исхрану с Катедре за хигијену Медицинског факултета у Београду, на недавном научном скупу „Школа хипертензије”, одржао је предавање у ком је указао да је смањење уноса соли једна од најзначајнијих полуга у борби против високог притиска. То је већ годинама битна препорука европског и америчког удружења за борбу против хипертензије.

Ма колико изгледало да је то бар једноставна мера – са стола ћемо уклонити сланик, солићемо мање у току припреме и кувања јела, избегаваћемо слане специјалитете – у пракси то није лако спровести. Примамљиве понуде вребају са свих страна, па се под ознаком здравих намирница продаје и оно што би требало избегавати у широком луку.

У 100 грама крекера има соли за цео дан

Професор Јаковљевић је онда приказао један слајд с типичним примером „мамца”.

– У овом лепом паковању крекера, на амбалажи су насликани зелени рузмарин, бели лук, помиње се Медитеран... Све указује на здраву исхрану, па још је ту и порука да је производ постан и погодан за вегетаријанце, што нашем народу увек звучи као нешто посебно здраво. Али, када се погледа састав, види се да у 100 грама овог производа има 1,6 грама натријума, а препоручени дневни унос за особе с повећаним кардиоваскуларним ризиком је 1,5 грама. Дакле, само у сто грама је више соли него што је дневно препоручено – указао је др Јаковљевић.

Ни одговор на питање како смањити унос соли није једноставан: може се говорити о националном и индивидуалном нивоу, односно шта можемо учинити сами, а шта зависи од мера државе. Др Јаковљевић је навео пример најпознатије националне студије спроведене у Великој Британији, с феноменалним резултатима: уложили су 15 милиона фунти да смање унос соли, а зарадили 1,5 милијарди фунти и спасили 6.000 живота за годину дана.

– Досољавање током јела чини шест процената укупног уноса соли, а со је и природни део намирница и одатле добијамо још 12 процената. Досољавање током кувања чини пет процената, па тако оно што човек сам додаје излази на укупно 11 процената. Највише соли добија се из брзе хране, производа купљених у пекарама или ресторанима, али и из свега што се у исхрани користи, а долази из прехрамбене индустрије. Зато је прва препорука да се избегавају индустријски производи, али је њима врло тешко одолети, јер се та индустрија труди да нас на сваком кораку намами да узимамо њихове производе – објаснио је др Јаковљевић.

Калијум уместо натријума

Шта можемо да урадимо на индивидуалном нивоу, у својој кући?

– Решење може да буде употреба калијумове соли. Она се на нашем тржишту може наћи, али само у препарату који садржи две трећине натријумове соли, а само једну трећину чини калијумова со. На хрватском тржишту, рецимо, постоји препарат у којем је пола калијумова, пола натријумова со. Италијани су пре неколико година пустили у продају со која је специјално намењена оболелима од артеријске хипертензије, а садржи само 13,6 процената натријума, што је јако добро. Једна велика студија, са 21.000 учесника старости од 65 до 88 година с хипертензијом, показала је да и таква замена соли може да има ефекта. У периоду праћења забележен је статистички значајно мањи број можданих удара, кардиоваскуларних нежељених догађаја, уопште смртности. Већ и тако мала замена натријумових соли калијумовом може да има значај, али никако не треба занемарити да је у тим препаратима и даље присутан велики проценат натријумове соли – указао је др Јаковљевић.

(Pixabay)

Генетски тестови

Проф. др Бранко Јаковљевић не крије да је заговорник генетских тестова, помоћу којих се утврђује колико је нека особа генетски, индивидуално сензитивна на со, односно колико овај зачин заиста подиже вредности крвног притиска код одређеног пацијента.

– Многи ће рећи да им со не смета и не подиже крвни притисак. Заиста, код неких особа не постоји такозвана сензитизација на натријум, а то се може проверити и тестовима за генетску типизацију којима се утврђује да ли је неко осетљив на вишак соли – тврди овај лекар.

Он подсећа да се данас на Западу, за малу суму новца, може доћи до врло драгоцених података о нечијим личним склоностима ка одређеним болестима. Објашњава да је довољно купити кутијицу за тест на трафици, узети на описани начин себи узорак пљувачке, спаковати све то и поштом проследи овлашћеној лабораторији. У зависности од сета тестова који се заокружи и плати, може да се процени осетљивост на со, али рецимо и добије одговор који тип дијете тој особи одговара, колико је осетљива на масти, на вишак алкохола. Он је подсетио да се тако може добити и одговор какав је метаболизам витамина Де, који се данас због вируса корона некритично саветује у великим количинама сваком без разлике, а неко се може наћи у групи оних који и с најмањом количином витамина Де могу имати велику штету или корист.

Међутим, др Ненад Радивојевић, кардиолог у Центру за хипертензију Универзитетског клиничког центра Србије, сматра да све пацијенте треба посматрати као да су натријум сензитивни, јер, како је рекао на научном скупу „Школа хипертензије”, нашим људима не треба давати могућност да процењују да ли им слана храна заправо не шкоди. Подсетио је да је реч о „игри бројки”, јер ако у Србији 2,7 милиона становника има хипертензију, опасно је рећи да 1,3 милиона може да настави да соли храну и не брине о утицају уноса натријума на крвни притисак.

Компликације од дијета

Како празници с обиљем на трпези буду пролазили, већ крајем јануара многи ће закључити да су неколико килограма тежи и да им је време за дијету. Уместо од лекара, специјалисте за исхрану, многи ће прихватити савет из ТВ емисија и таблоида. Колико то може да буде корисно и може ли да нашкоди здрављу?

– Поново је популарна кетогена дијета, која може да буде изузетно опасна ако се спроводи на неодговарајући начин, а медији је тренутно јако рекламирају. Једва смо недавно спасили главу младићу који је држао ту дијету, а завршио је на нефрологији. Држава би морала да ограничи рекламирање таквих дијета или непроверених суплемената, који обећавају немогуће ствари, рецимо губитак од седам килограма недељно или 20 килограма месечно. То квари поглед тих људи на друге видове дијета које ће им прописати лекар, ако неће скинути жељени број килограма за кратко време – упозорио је др Јаковљевић.

Кетогена дијета је посебни режим исхране са смањеним уносом угљених хидрата, који доводи до стварања кетонских тела у организму, што је последица разградње масних наслага. Може утицати на функцију бубрега и јетре. Наши људи је доживљавају као идеалну јер, упрошћено речено, дозвољава да се једу месо, чварци, сиреви, јаја, све без хлеба, само уз салате.

Професор Јаковљевић је подсетио да ко има проблем с исхраном и здрављем треба, уз упут и књижицу, да се јави у Саветовалиште за исхрану при Институту за превенцију Медицинског факултета где може да добије медицинску нутритивну терапију.

Иначе, у овом часу јако је популарна даш дијета, још 1996. специјално дизајнирана с циљем да обори повишени крвни притисак, која се базира на немасним протеинима и здравим мастима, доста се ослања на медитеранску исхрану.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Iz Britanije
Prateći medicinske simpozijume po svetu, ove teorije o soli su verovatno zastarele i opovrgnute skorijim istraživanjima. Određeni svetski medicinski krugovi kažu da SO NIJE problem a da šećer, u bilo kom obliku, jeste, bilo da je to skrob, brašno, ostali prerađeni ugljeni hidrati i voćni sokovi. Najgori sastojci u prikazanom slanom keksu su prečišćeno brašno, čitaj čist šećer i hidrogenizovane biljne masti, čitaj margarin, uzročnici upala, očvršćavanje krvnih sudova time povišenog pritiska.
Drugo istrazivanje
U Belgiji je bilo istrazivanje o primjetnom povecanju oboljenja stitne zljezde. I pokazalo se da je u direktnoj vezi sa smanjenim unosom kuhinjske soli. Neko iz zdravstvenih razloga a neko iz trenda (cetiri bijela otrova). Jodiranje soli je najjednostavniji nacin unosa nophodnog joda u organizam. A manjak joda je visestruko stetan. Ako ishranom ili dijetom unosite dovoljno joda iz drugih namirnica moze se smanjivati so. I taj faktor treba imati u vidu.
Staromodan tip
So ume da bude jednako zlo kao i rafinisani šećer. A veoma teško ih je zaobići jer se svuda trpaju u ogromnim količinama. Ispada da u supermarketu ne treba kupovati ništa što je industrijski obrađeno, jer su u skoro svakom produktu prisutni i soli i šećeri i kokekakvi aditivi. Na kraju ispada da treba kupovati samo voće, povrće, zdrave masti (omega 3,6,9) i ako jedete meso onda i parče mesa. Ja ga ne jedem, pa proteine konzumiram uglavnom iz biljki uz tu i tamo koji sir i jaje. Smrt fašizmu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.